Чији су војвођански Буњевци?

Националне мањине у Војводини добиће крајем октобра нове представнике националних савета. У време кад се слави пожњевено и играју Буњевачке игре постоји бојазан да ће ове јесени оне бити и политичке.

Председник Хрватског националног већа Славен Бачић, који се изјашњава као Хрват-Буњевац, тврди да су сви Буњевци Хрвати, тачније подгрупа тог народа, а да Србија подстиче самосталност Буњеваца и манипулише њиховим идентитетом.

"Спорна је улога државе у обликовању тог идентитета, будући да заједница која себе дефинише искључиво као Буњевци, нема ни елементарних капацитета да то оствари. И тада, српске научне, културне институције подржавају тај пројект, а с друге стране, политичари, пре свега конзервативни политичари, ово и даље промовишу", сматра Бачић.

Буњевци су из Хрватске на простор Војводине дошли под својим именом и идентитет није споран, тврди друга страна.

"Како објашњавати пописе из Лике, Крбаве и Далмације с почетка 18. века где су пописани посебно Буњевци, посебно Хрвати", пита Сузана Кујунџић Остојић, привремени председник Националног савета Буњеваца.

Када је 1918. године одржана Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена поводом припајања Србији, Буњевци су, каже Сузана Кујунџић Остојић, били један део конститутивног народа. "Како су то урадили људи под тим именом ако их није било. На седници исте те скупштине био је један делегат Хрват", истиче председница НСБ-а.

А, нити један Хрват није био на научном скупу у Суботичкој градској кући када је требало говорити баш о идентитету Буњеваца – јер градоначелник то није дозволио.

Организатори из Хрватског националног већа, поред тога што су уџбеници поклоњени само Буњевцима а не и Хрватима, и ово виде као неравноправан однос власти према њима јер су Буњевци неколико дана пре тога имали скуп у истој згради.

Градоначелник Јенд Маглаи каже да је одржани скуп имао фолклорни, а недозвољени – другачији карактер.

"Не желим да се у овој згради док сам градоначелник Града Суботице, пребројавају крвна зрнца било ког мог суграђанина, шта је он и како је", рекао је Маглаи.

У Буњевачком националном савету кажу да су навикли на разне покушаје асимилације и да никоме до сада није успело. Сматрају да су нови покушаји предизборног карактера.

"Могло би се посматрати и због тренутка када долази, а то је избор за нове националне савете, и буњевачке и хрватске и тако даље. Сматрам да је то јако лоша политика и то не води ничему, пре свега не разговору две заједнице који је очигледно потребан", рекла је Сузана Кујунџић Остојић.

Истиче да су, с друге стране, Буњевци "веома тврди, и да ће остати оно што су били пре три века и много пре тога". "Тешких тренутака је за нас било много и гинуло се и умирало, а не да су се преживели једни избори за национални савет", каже Сузана Кујунџић Остојић.

Две заједнице ретко кад наћу заједнички језик – ма шта да је у питању. Да политика стоји иза избора за националне савете, није једно од њих.

"Одређеним политичким играма настоје се умрвити националне заједнице. Прича Буњевци-Хрвати је слична са причом Власи-Румуни, има још таквих прича и мислим да је то суштина таквих питања где власти увек подупиру оне умрвљене, издвојене ентитете", рекао је Бачић.

Избори за представнике националних савета заказани су за 26. октобар.