Косовско Поморавље без болница

Пасјане, Партеш, Ранилуг, Шилово – нека су од 42 етнички чиста српска села у Косовском Поморављу. Срба има још у 30 етнички мешовитих насеља. У сваком од њих постоји амбуланта или мањи здравствени центар.

Болница – једино у Гњилану, али у њој ради особље искључиво албанске националности. Неповерење и дан-данас чини то да Срби не одлазе на лечење у Гњилане, иако им је удаљено неколико десетина километара.

Драган Николић, председник Општине Партеш, каже да су житељи од 1999. године користили болничке услуге у Врању, Лесковцу, Нишу и да су се жене из Косовског Поморавља порађале у тим болницама.

До Врања, Лесковца или Ниша из Поморавља се путује најмање сат и по времена. У Пасјану код Гњилана подигнута је зграда болнице. Потпуно је завршена. Има лекара који би у њој радили, али нема опреме, болничких кревета.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић упознат је са овим проблемом житеља Косовског Поморавља. Обишао је и зграду болнице. Рекао је да је опоравак здравства у том крају један од кључних приоритета Владе Србије.

"Ми морамо да допринесемо томе да овде и здравствени центри добију капацитете за порођај, с обзиром на чињеницу да овде дуже од 15 година у нашим здравственим установама није рођено ниједно дете, а да на овом подручју безмало живи 40.000 људи", рекао је Ђурић.

По закону, рођење детета се уписује у матичне књиге места у којем је рођено. Свој деци из Косовског Поморавља рођеној након рата, место рођења није Косово.

Председник Општине Партеш каже да после 40-50 година то може бити аргумент људима "који о нама и нашој држави не мисле добро" и да кажу да се једноставно Срби нису рађали на тим просторима.

Николић додаје да ће уписивање у матичне књиге Србије и матичне књиге косовских институција бити најјачи доказ српског постојања у Косовском Поморављу, у којем тренутно има око 10.000 људи млађих од 18 година.