Атмосфера кључа као у лонцу

Иако научници на то већ две деценије упозоравају, у атмосферу стиже све више гасова који задржавају топлоту, температура расте, а падавине су све интензивније.

Када би се употребиле све залихе угља, на нашој планети живот више не би био могућ. Концентрација угљен-диоксида 50 одсто је већа него пре два века па у атмосфери све чешће кључа као у лонцу.

Само у првој деценији овог века просечна температура на земљи порасла је готово пола степена. У Србији данас је топлије 1,6 степени него пре 120 година.

Пораст температуре за један степен повећава конацентрацију водене паре у атмосфери за седам процената. Пошто је испаравање покретач ваздушних токова, облаци се лакше и брже формирају, а непогоде су све интензивније.

"Када је атмосфера топлија онда је испаравање са водених површина веће и атмосфера садржи више водене паре. Водена пара је као муниција за циклоне и не треба се изненадити ако они постају јачи.", каже академик Федор Месингер.

У Србији је од 2000. било шест година са обилним падавинама које су проузроковале поплаве, али и шест сушних година у којима су кише изостале. Трпели су многи сектори, а највише пољопривреда. Управо екстремно време последица је климатских промена, а главни кривац за то је онај ко је и највише погођен а то је човек.

"Не можемо престати са емисијом угљен диоскида данас, али можемо почети постепено да преласком на обновљиве изворе енергије, штедети енергију, економисати. Анализе указују да можемо свести емисију готово на нулу пре краја овог века. Технологије су доступне, недостаје политичка воља.", каже Ричард Сомервил са Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу.

Сада постоје "додатне силе" узроковане глобалним загревањем које метеоролози треба да узму у обзир, што компликује прогнозирање времена. Зато ће прогностичарима, у годинама које долазе, бити неопходни изузетно снажни рачунари, којих сада има веома мало.