ТС: Обезбедити јавност финансирања медија

Буџетско финансирање медија мора бити јавно, али би требало с озбиром на улогу који медији имају у друштву, обезбедити јавност и других извора финансирања, макар у неком обиму, истиче Ненадић.

Подсећа у изјави Танјугу да је у Нацрту закона о јавности власништва јавних гласила из 2008. године постојала одредба по којој подаци о финансирању медија треба да буду јавни уколико на годишњем нивоу прелазе 30 одсто прихода тог медија.

"Мислим да би то била примерена одредба и данас, с циљем да читаоци и гледаоци стекну представу о могућим утицајима на уређивачку политику, а не да би се забрањивало да медији на тај начин остварују приход, то није сврха јавности података", објашњава Ненадић.

Истиче да медији имају право да се оглашавају и сто одсто преко једне фирме, али да је веома корисно да јавност зна те податке како би могла да суди да ли је тај велики оглашивач на неки начин имао утицај и на уређивачку политику медија.

Такве одредбе се не налазе у Нацрту закона о јавном информисању и медијима, који је био на јавној расправи прошле године, иако се у том тексту, каже Ненадић, налазе одређене одредбе од користи за повећање јавности рада медија и начина њиховог финансирања.

Ненадић упозорава да уколико Нацрт закона буде усвојен у том облику, проблем нетранспарентности финансирања медија неће бити решен у потпуности, мада ће бити направљен крупан искорак у погледу власништва.

Оцењује да је објављивање података о томе ко је крајњи власник медија веома корисна новина, али да није доследно спроведена у Нацрту закона јер је постављена квота минималних удела испод које јавност не може бити упозната.

Ненадић указује и на одредбе које се односе на јавност свих података о државној помоћи и финансирању од стране органа власти, што је, каже, нешто што изузетно недостаје.

"Оно што је остало као проблем ако би закон био усвојен у тексту који је био представљен пре годину дана, јесте питање других могућих канала утицаја на медије, на пример, кроз учешће једног или групе повезаних приватних финансијера или фирми", наводи Ненадић.

Каже да је Транспарентност предложила да се те норме уграде у будући закон и у Националну стратегију за борбу против корупције, и подсетио да те норме ипак нису укључене у коначан текст стратешког антикорупцијског документа.

Објашњава да медијима није лако да одиграју ону улогу у борби против корупције коју би требало да имају.

"Медији морају стално да траже неки баланс између онога што представља јавни интерес и онога што је предуслов њиховог опстанка у политичким и маркетиншким условима у којима живимо па због тога медији не остварују у потпуности тај задатак, нити се може очекивати да ће га у потпуности икада и испунити", каже Ненадић.

"Грађани збуњени информацијама о претплати" 

Осврћући се на последње информације о телевизијској претплати које су се појавиле у медијима, Ненадић каже да су грађани додатно збуњени, јер не знају шта могу да очекују јер су поједини медији објавили да Министарство финансија припрема измене закона које ће предвидети могућност принудне наплате.

Подсећа да ниједна државна институција није демантовала ту вест, већ да је СНС у саопштењу навела да се закон не припрема у Министарству финансија, већ у Министарству културе и истакла да је тек у форми нацрта.

Ненадић истиче да на сајту Министарства културе и информисања нема тих новина, већ да се налази нацрт закона из 2013. године у којем је наведено да ће Влада у 2015. години припремити предлог измена закона које ће уредити наплату телевизијске претплате за јавне сервисе.

"Могућа су различита решења, али би било добро да се ствари називају правим именом. Претплата без претходног пристанка и уговорног односа између страна не би требало тако да се зове, то је неки вид пореза, таксе и било би боље да се тако и зове", каже Ненадић.

Истиче такође да би у том случају било боље да се новац директно уплаћује РТС-у.

"То су ствари које би требало изнети на јавну расправу, као што је и Нацрт закона о јавном информисању био на јавној расправи", закључује Ненадић.