Лаловићу уручена награда за еколошки допринос

Награду су примиле супруга и ћерка редитеља који је више од пола века посветио природи и у њој снимио више од 200 филмова. У образложењу се наводи да је Лаловић гледаоцима поклонио најлепши поглед на природу изблиза - да јој се врате и сачувају је.

Лаловић, који због здравственог стања није могао да присуствује уручењу признања, навео је у писму да је "Београдска оаза" апел да се непроцењиво благо које се налази у центру Београда, сачува од "похлепе набеђених доброчинитеља који би све да претворе у шопинг молове и јефтину назови забаву на Великом ратном острву".

"Човек је део природе и, верујте ми, једино је суживот човека и природе тајна нашег опстанка на овој планети", рекао је Лаловић и изразио наду да ће Велико ратно острво, и у наредним вековима, остати део нетакнуте природе, као што је било у прошлости.

Главни и одговорни уредник Радио Београд 2 Ђорђе Малавразић рекао је да здрав однос према природи мора да буде уклопљен у здрав однос према друштву и другима.

Лаловић је, рекао је Малавразић, уметник који нам је открио невиђене ствари и спонтани живот који се одвија у природи.

Председница великог новинарског жирија, у коме је било 17 еколошких новинара из целе земље, Драгана Васиљевић навела је да је Лаловић један од најбољих светских документариста, редитеља и сниматеља природе, људи у природи, али и онога што је уништава.

"Београдска оаза" је филмска прича о Великом ратном острву, а намера аутора је да се кроз слике из живота у тој дивљини, упути апел да се тај простор, на само 600 метара од центра града, спасе од урбанизације и да не доживи судбину Аде циганлије.

Филм је сниман две године и прати живот на острву током сва четири годишња доба, када флора и фауна мењају лице и начин живота. Острво је за птице селице сервисна станица, на којој бораве зими, прехрањују се и даље лете.

На Великом ратном острву има више од 2.000 биљних и животињских врста, а чак 66 врста птица се гнезди. Фазани и лабудови ту зимују, а острво је станиште лисица, зечева и јежева.

Постоји и пар сувоземних корњача за које се не зна како су дошле да ту полажу јаја.

Највиша кота на острву има 73,5 метара, а у тој природној оази се налазе и река, баре и ретки примерци белог локвања, који је заштићена природна вредност.

Филм је добио 19 бодова од новинарског жирија, у конкуренцији са још 12 предлога. Жири је јавно гласао у емисији "Чекајући ветар" на Другом програму Радио Београда.

Лаловић је до сада снимио 200 документарних филмова, у којима је био сценариста, главни сниматељ и редитељ. Његов дугометражни филм "Птице које не полете" добио је више од 20 награда у земљи и иностранштву, од чега четири Гран прија у Европи.

Његови чувени филмови су "Последња оаза", "Свет који нестаје", "Балегар", "Мрави", "Како се може продати неби и топлина земље" и "Маскирани разбојник. Ти филмови су освојили више од 150 међународних награда.