Мање индекса него кандидата

Марко Милановић је студент друге године Електротехничког факултета и већ има пословних понуда. Након сарадње са Мајкрософтом у Београду, посао га овог лета води у Калифорнију.

"То је једна невероватна прилика за студента друге године да се упозна са новим технологијама са успешним компанијама. А наравно ту је и финаснсијска страна целе приче", каже Марко.

Прошле године на пријемном, више од 500 кандидата на ЕТФ-у остало је без жељеног индекса.

"Просек наших кандидата, што се тиче успеха из средње школе, негде је око 4,5. А то значи да не морају да имају све петице. Имамо кандидате и са нижим просеком, али су урадили боље пријемни", објашњава професор ЕТФ-а Лазар Шарановац.

Шарановац наглашава да оно што је најбитиније за кандидате јесте да су заинтересовану за област електротехнике.

Ипак, и на Биолошком факултету годинама се тражи место више, посебно на смеру екологија.

"Ако погледате новац из предприступних фондова, велики део је управо намењен области екологије и заштити животне средине. Тако да је екологија тренутно нешто што је ин. По логици ствари, тамо где постоје радна места, и где постоји новац, студенти уписују", истиче професор Биолошког факултета Синиша Ђурашевић.

Квалитет наставе и иновације на Стоматолошком факултету, пресудни су за све веће интересовање бруцоша, сматрају професори.

"Други разлог је тај што смо ми у последње две године успели да се изборимо да у оквиру редовне наставе студенти примају бесплатне пацијенте. А ово значи да студенти имају велику могућност да доста практично раде", подсећа професорка Стоматолошког факултета Љиљана Тихачек.

На Универзитету у Београду индекс траже и страни студенти. Тренутно се у Београду школује око 4.000 странаца. Међу њима је и Шазна Самсудин из Шри Ланке.

"Научила сам српски за осам месеци. Пре тога су ми професори помагали. Моје колеге су дивне, помажу ми сви", прича студенткиња Шанза.

Странци плаћају више него дупло скупље школарине од домаћих студената. Међутим, због тешког добијања студентске визе, много је оних који одустају од студија у Србији.

"Прошле године смо вратили две школарине у висни од пет хиљада евра. Два студента из Нигерије нису могла да дођу јер овде нису могли да добију улазну визу. Мислим да се то у свету нигде не би десило", истиче проректор за наставу УБ Миодраг Поповић.

Како би се проблем са страним студентима решио, у ректорату кажу да је неопходна боља сарадња три министарства: просвете, полиције и спољних послова.