Добри резултати прекршајног налога

Наиме, 1. марта, од када је као новина уведен у прекршајни систем Србије новим Законом о прекршајима, преко 61 одсто казни изречених прекршајним налогом су добровољно плаћене што је за 50 посто бољи учинак неко прошле, када је само 30 грађана правовремено платило мандатну казну.

Председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић сматра да би резултати били још бољи када би прекршајни налог заживео и у осталих 270 закона, а не само у једном као што је то сада случај, јер је регулисан само Законом о безбедности саобраћаја.

"У овом тренутку се ради на обједињењу закона у погледу свих новчаних казни у прекршајном поступку и то не само 270 закона већ и осам стотина подзаконских аката. Тако би се прекршајни налог увео "на велика врата" - за већи број прекршаја, као што су комунални, из области јавног реда и мира, градских одлука по разним основима..", рекао је Пашалић у интервјуу Танјугу.

Објаснио је да је прекршајни налог административно решење за најлакше прекршаје за које се изричу казне у фиксном износу (не у интервалу од ...до) и које је не прате заштитне мере.

Оно што су раније биле мандатне казне, сада су казне које се плаћају путем прекршајног налога, напоменуо је судија.

"У пракси то значи да лице којем је издат прекршајни налог има могућност да плати половину новчане казне која се налази на прекршајном налогу у року од осам дана. Ако прекорачи тај рок и плати девети дан плаћа казну у пуном износу", указао је Пашалић.

Ако пак, лице не жели да плати новчану казну, онда мора да прими оригинал налога, потпише га и пошаље месно надлежном суду - на чијој територији се догодио прекршај. На тај начин он покреће поступак и захтева судско одлучивање - и онда се води поступак у класичном смислу пред прекршајним судом, навео је судија.

Истакао је да терет доказивања и даље остаје на органу који је прекршај уочио.

Пашалић је додао да у случају да ако се не плати казна по прекршајном налогу у року од осам дана, нити се захтева судско одлучивање, онда се новчана казна која је у прекршајном налогу уноси у евиденцију неплаћених новчаних казни.

"То значи да када лице буде остваривало нека права, сва сем личних, типа регистрације возила, продужење возачке дозволе или неко друго право, оно неће моћи то да уради док не измири казну изречену прекршајним налогом, али и у другим случајевима", нагласио је Пашалић.

Напоменуо је да су предности новог Закона о прекршајима то што је он је уочио све недостатке ранијих закона, са циљем да да већу правну сигурност грађанима и да направи јасну разлику између оних грађана који чине саобраћајне прекршаје свесно и оних којима се то деси ретко или никада.

"Зато је дао све институте којима ће се одређивати висина казне, ако до ње дође, и оно што је најважније омогућити да се, уз помоћ прекршајног налога, суд растерети и посвети самом поступку. На тај начин ће се постићи већа законитост и правна сигурност што је и најважније у овој ситуацији", нагласио је председник Прекшајног апелационог суда.

Поред тога, нови Закон о прекршајима омогућио је извршење казни за тешке саобраћајне и друге прекршаје одмах по њеном изрицању, дакле пре правоснажности одлуке о кажњавању.

Од почетка примене новог Закона 1. марта на тај начин је кажњено 3.219 окривљених. Изречено је преко 42.6 милиона динара новчаних санкција, 4.617 забрана управљања моторним возилом, што је укупно 384 године, а број дана затвора је 5.608. Такође, број казнених поена који су том приликом изречени је 2.380.

Осим што се примењује на лица чији идентитет не може да се утврди, лица живе у иностранству или не живе на адреси пребивалишта, поменута новина у Закону да се извршност ставља као приоритет пре правоснажности се односи и на тешка дела против безбедности јавног саобраћаја.

То су насилничка вожња, прекршаји који се односе на брзину преко 70 километара на час у насељеном месту, преко 80 километара на час ван насеља, средња алкохолисаност, одбијање алкотеста, указао је Пашалић.

"То у пракси значи да се лице одмах кажњава, казна се одмах извршава, а тек касније се расправља у жалбеном поступку", објасио је Пашалић.

Када су у питању законом запрећене затворске казне то, према његовим речима, значи да се лице одмах одводи у затвор на издржавање, и да може да се жали из затвора.

Брзина жалбеног поступка је кратка и износи максимално 24 часа, односно 48 часова на другом степену пред прекршајним апелационим судом, напоменуо је судија.