Како спречити бујичне поплаве

Стручњаци су упозорили - бујице нису шала и због тога се, за почетак, термин бујична поплава мора уврстити у закон о водама. Објаснили су да бујице настају брзо, носе земљу, камење, ђубре, стварају клизишта, загађују обрадиво земљиште.

Висину бујичног тока од 40 центиметара човек не може да преживи. Зашто су се код нас појавиле и направиле толику штету?

"Најважније кише, затим неуређеност сливова, значи проблеми са ерозијом у сливовима. Треће, имамо проблем урбанистички, у последњих 20 година изградња у плавним зонама. Када видимо наше водотокове они личе на мини депоније", упозорава професор Шумарског факултета Станимир Костадинов.

"Наше реке ће и у наредном периоду бити оптерећене загађењима која доносе из околних земаља, које су такође биле захваћене поплавама. Такође, угроженост биљног и животињског света је више него очекивана у оваквим условима", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

Недостатак стручњака, неспремна локална самоуправа, мала улагања у водпривредна предузећа, проблеми су који чекају хитно решавање.

"Наш систем је тек сад угрожен. Значи до сада је тај систем могао да издржи неке велике воде у тој мрежи, међутим од данас он није способан ни за четвртину јер он је разбијен", каже Председник Скупштине водопривредних предузећа у Србији Слободан Марковић.

Морају, упозоравају упућени, да се мењају закони о водама, пољопривредном земљишту и шумама. Квалитено пошумљавање смањило би бујице. Иако просторни план Србије предвиђа 41,7 одсто земље под шумама, сада га је под дрвећем 10 одсто мање.

"Један од највећих изговора за избегавања одлагања реформи у водопривреди јесте да нема пара. Међутим пара има али иду тамо где не треба да иду. Пре свега скидање шљунка из река, то је један озбиљан бизнис који се у највећем делу одвија нелегално", каже професор Шумарског факултета Ратко Ристић.