Атанацковић: Спорно питање колективних уговора

"Послодавци су тражили да тај закон буде више европски, прилагођен ситуацији у којој се као привреда налазимо, међутим он је остао на линији претходног закона, уз неке измене, које нису довољне да би се могао уврстити у оне законе на којима ће и убудуће инсистирати Европска унија", истакао је Атанацковић за агенцију Бета.

Према његовим речима, послодавци се слажу са ставом Владе, да је држава та која ће пронаћи решење за кључна питања око којих се послодавци и синдикати нису сложили.

"Једини могући начин је да држава одлучи. Тешко је очекивати да ће синдикати и послодавци око свих питања да се сложе и да нађу неко заједничко решење, с обзиром на значајно различите ставове", казао је Атанацковић.

Каже да је са синдикатима постигнут договор само "око неких општих ствари" и да су се послодавци залагали да тај закон буде мање детаљан.

Према његовим речима, остало је спорно питање колективних уговора, јер су синдикати тражили проширено дејство колективних уговора, док послодавци сматрају да у одређеним гранама ти уговори не могу да буду уопштени.

Последњих недеља, спорна тема Радне групе биле су и минималне зараде, а како истиче Атанацковић, супротстављене стране су се договориле да се оне одређују једном годишње.

Као лоше оцењује да измене закона не предиђају промене код отказа, напомињући да је "уколико долази до смањења обима пословања могућност да се раскине радни однос остао компликован као и до сада."

Радну групу чинили су представници Владе, односно Министарстава рада, финансија и привреде, Уније послодаваца Србије, два репрезентативна синдиката - Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката "Независност", а од почетка маја и представници Привредне коморе Србије.

Чланови Радне групе су у последњих три и по месеца усаглашавали ставове око пет најважнијих тема које треба да регулише нови Закон о раду - раду на одређено време, отказима од стране послодавца, отпремнинама, проширеном дејству колективног уговора и минималној заради.

Атанацковић оцењује да ће пре дефинитивног усаглашавања са законодавством ЕУ, доћи до још једне измене Закона о раду, као што је то случај у Хрватској.