Јавним радовима до обнове

Табаковићева је истакла да би масовни јавни радови могли да смање незасполеност тако што ће преко таквог ангажовања радници моћи да обезбеде радни стаж и пензионо осигурање.

"Ми градимо пругу, пруга гради нас" - слоган је прве омладинске акције у Југославији која је мобилисала више десетина хиљада младих. Готово седамдесет година касније, Србији ће изградња колосека поново бити потребна. Искусни акцијаши кажу да су велике невоље отвориле и велике прилике.

"Волела бих да се сада организују радне акције али не да траје месец дана него краће и онда би више људи могло да се укључи у радне бригаде", каже Милка Пуач из Удружења акцијаша "Београд.

Да би исказани ентзузијазам заиста могао да буде исплатив, али уз новчану накнаду, приметила је и држава. И то, најпре у железничкој инфраструктури.

У Србији је у јавним радовима прошле године било ангажовано 1.600 људи, са платом до 26.000 динара. Суседна Хрватска је после поплава позвала готово 1.000 мештана да санирају терен, током шест месеци, за накнаду од 460 евра бруто. За такав позив, овде се чека процена штете, како би се установило какве су заиста потребе државе.

Никола Папак из Министарство омладине и спорта каже да је јако важно младе заштити од злоупотреба.

"Треба да буду јасно дефинисана њихова права, да се јасно знају обавезе оних који организују те акције како би све протекло у најбољем реду", каже Папак.

Александар Вулин, министар рада, запошљавања и социјалне политике каже да ће држава рећи шта су њене потребе и шта нуди.

"За свакога ко буде хтео да ради биће посла, тако ових 750 хиљада људи на евиденцији и још 49 хиљада прималаца социјалне помоћи треба да имају приоритет али не да превише бирају. Не можемо рећи да ће сви добити посао али шансу да учествују, то сигурно", каже Вулин.

Он каже да треба утврдити да ли ћемо јавним радовима да оживимо сектор или угасимо конкуренцију.

"Идеја је да оживимо идеју да се кроз јавне радове упослимо, а не да створимо монопол и некога ограничимо да ради. Оно што је најбитније је да у овом тренутку видимо шта су приоритети. Користићемо добровољни рад, бесплатни рад, али и рад предузећа која ћемо плаћати, то је посао државе", каже Вулин.

Држава као послодавац у масовним јавним радовима, идеја је америчког председника Френклина Рузвелта тридесетих година 20. века, позната као "Њу дил".

Тада је упослено четири милиона људи, који су градили све, од путева до електрана. Поједини стручњаци, међутим, тврде да српски "њу дил" не би имао жељеног ефекта, иако су сагласни да тренутну вољу младих треба искористити.

"Буџет је већ у великом дефициту и веома је тешко из њега издвајати велика средства за такву врсту радова. Друго, предузећа у области грађевине су оспособљена са стручњацима и опремом да изведу јавне радове који захтевају стручност у изградња мостова, путева, регулисање река. Треће, данашњи ниво технологије је такав да интензивним радом на масовним пројектима не би могао да се добије ефекат који се очекује", каже професор Економског факултета Јуриј Бајец.

Држава би, кажу, уместо тога, требало да омогући услове да људи који су схватили да у оваквој ситуацији могу брзо и ефикасно да се организују искористе предузетнички дух и покрену сопствени бизнис.