Дотирани кредити за ратаре

Земљорадници поново могу да рачунају на краткорочне кредите са дотираном каматом који ће им, кажу, добро доћи да зауставе даљи пад производње меса и млека. Многи ће уз помоћ тих пара купити трактор или у воћњаку поставити систем за наводњавање кап по кап.

Непосредни произвођачи хране су задовољни јер су услови отплате трогодишњих кредита за њих прихватљиви.

Прве године мирује отплата, годишња камата је четири одсто за улагања у производњу меса и млека, док је за два процента већа камата за кредите уложене у ратарство, воћарство, виноградарство, повртарство, цвећарство и куповину пољопривредне механизације и опреме.

Јован Макитановић из Кузмина рекао је да су ови кредити јако повољни.

"Једино такве кредите пољопривреда може да издржи. Брину нас проблеми око наплате наших производа. Тога се бојимо како ћемо ми онда банкама вратити новац", навео је Макитановић.

Стручњаци истичу да је последњи тренутак да се таквим кредитима помогне сточарима како би се зауставило смањење њихових стада.

Стеван Богосављевић из Кузмина рекао је да кредит узима да мало појача производњу да убаци још крмача и да истера циклус до краја, да испоручи товљенике. "Чекам неко боље време јер ми у пољопривреди никад не знамо шта ће нам јесен донети", каже Богосављевић.

Министарство пољопривреде потписало је уговоре са 13 банака о додели кредита регистрованим домаћинствима. Физичка лица, предузетници и правна лица могу да подигну кредит до пет милиона динара, а земљорадничке задруге до 15 милиона динара.

Ђорђе Радуловић из банке Интеза рекао је да је ово сигурно најповољнији динарски кредит тренутно на тржишту, ниска је каматне стопа и фиксна је за цео период отплате. Како је додао, интересовање пољопривредника је велико јер овакав кредит нису имали у предходној години.

Агроекономисти наглашавају да би, боље него до сада, требало да се контролишу утрошени новац и учинак краткорочног кредитирања регистрованих домаћинстава.

"Да ли имамо пораст продуктивности у одређеном сектору, да ли је унапређена производња, да ли се ради на подизању стандарда квалитета производње јер је то у суштини захтев који нам се поставња у смислу повећања конкурентности агро сектора Србије", рекла је Жаклина Стојановић са Економског факултета у Београду.

Иначе, продуктивност у ратарској производњи три пута је мања него у Западној Европи, а у производњи меса и млека - ефикасност је мања и до шест пута.