Више грађана подржава приступ Србије ЕУ

Према анкети коју је спровео ТНС "Медијум Галуп", 55 одсто испитаника подржава чланство Србије у ЕУ јер верују да оно пружа боље шансе за запослење, бољи стандард и просперитет.

С друге стране, 39 одсто грађана уопште или углавном не подржава улазак у Унију јер страхују од погоршања животног стандарда и губитка идентитета и суверенитета и експлоатације.

Позитиван став према ЕУ има 44 одсто грађана, што је за девет одсто више него у априлу прошле године, а полугодишња анкета је показала да је опао број грађана с неутралним ставом.

Да се референдум о чланству у ЕУ сада одржава, 53 одсто грађана Србије гласало би за, што је највиши ниво од јула 2010. године, а 31 одсто њих било би против приступања.

Као најважнији услов ЕУ за приступање Србије, 44 одсто грађана навело је признање независности Косова и Метохије, 21 одсто свеобухватне реформе, 20 одсто борбу против корупције и криминала, 12 одсто реформу правосуђа, а 11 одсто дијалог с Приштином и имплементацију Бриселског споразума.

Испитивање је показало да 56 одсто грађана и даље подржава дијалог, што је седам одсто мање него у априлу прошле године.

Извршна директорка "Медијум Галупа" Слађана Бракус објаснила је тај тренд опадајући зато што, како је рекла, подршка неком питању расте онда када је оно актуелно, а опада како време пролази, чему треба додати и емотивни став грађана према Косову.

Према анкети, 55 одсто испитаника сматра да ће Србија у процесу приступних преговора са ЕУ имати подређену позицију и да неће бити третирана поштено, већ лошије него друге земље региона, док 30 одсто њих не дели такав став и верује да Брисел од Београда тражи само оно што је неопходно.

На питање када ће Србија постати чланица ЕУ, више од половине грађана одговорило је 2020. или у наредних 10 година, девет одсто сматра да то неће бити пре 2030, а 21 одсто мисли да се то никада неће десити.

Међу оптимистима када је брзина евроинтеграција у питању јесу грађани старости до 54 године, посебно млађи, те људи са средњим и вишим образовањем, студенти и они који сматрају да су добро информисани о ЕУ, а најсумњичавији су старији, са основним образовањем, из руралних области.

Већина грађана (56 одсто) сматра да ће чланство донети земљи веће инвестиције, 54 одсто очекује бољу заштиту животне средине, 51 одсто повећање зарада и могућности запослења, а 50 одсто владавину права.

Међутим, истраживање показује да грађани Србије не знају да је ЕУ највећи донатор и да сматрају да је то Русија, мада је она давала Србији искључиво развојне кредите, а не донације.

ЕУ је од 2000. до 2013. године донирала 2,6 милијарди евра, а следе Немачка са 1,2 милијарде евра, УСАИД са 630 милиона, Италија са 276 милиона и Грчка са 258 милиона.

Две трећине испитаника (67 одсто) сматра да је пољопривреда прва на листи сектора који би требало да добију помоћ ЕУ, док скоро половина (46 одсто) очекује да то буде здравство или развој сиромашних региона.

Анкета је спроведена од 6. до 12. фебруара, две недеље после званичног почетка приступних преговора са ЕУ, на узорку од 1.239 испитаника.

Шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт изјавио је, на конференцији поводом представљања извештаја, да ће за ЕУ ове анкете, које се редовно спроводе од 2010. године, бити од суштинског значаја јер жели да прати трендове и усклади комуникацију с потребама и жељама грађана Србије.

Оценио је да је благо узлазни тренд подршке чланству Србије у ЕУ резултат отпочињања приступних преговора 21. јануара.

Давенпорт је рекао и да то што 65 одсто грађана подржава дијалог Београда и Приштине значи да су свесни да дијалог решава конкретна питања и доноси корист људима на Косову.

Коментаришући то што више од трећине испитаника жели више информација о животу обичних људи у ЕУ и утицају Уније на економску ситуацију и животни стандард, Давенпорт је рекао да ће Делегација радити на информисању грађана и ширењу дебате о чланству у ЕУ ради бољег разумевања Уније и лакшег доношења одлуке на евентуалном референдуму о чланству.