Дигитализација чува културну баштину

Нове технологије одавно су ушле и у библиотеке. Из ресорног министарства подсећају да су конкурси за пројекте библиотечке дигитализације отворени до десетог априла. У току је и дводневна конференција "Дигиталне библиотеке и дигитални архиви" која окупља истраживаче из земље и иностранства.

Читаво друштво треба да постане свесно да је дигитализација један од начина да се сачува културна и научна баштина у Србији. Код нас такав рад није питање времена већ су потребни ресусрси који ће га пратити. Осим своје библиотеке, Филолошки факултет је за само четири месеца дигитализовао 118.100 страна рукописне заоставштине Иве Андрића.

"Оно што је изузетно важно је то што је рукопис доступан и у ћириличном и у латиничном облику", каже декан Филолошког факултета у Београду Александра Вранеш, истичући да је омогућено претраживање по свакој речи из текста.

"Данас оно што не можете да приметите на интернету вероватно нећете покушати да пронађете и физички", каже Небојша Васиљевић из Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Конференција се одржава у Београду и Новом Саду, па ће Новосађани приказати и опрему за дигитализацију коју су добили захваљујући средствима Европске уније.

"Програм који је приређен као пратећи је представљање портала дигитализације културне баштине Новог Сада као града који има дугу традицију", каже управница Централне библиотеле новосадског универзитета Мирјана Брковић.

У Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду отвара се Мала простонародна дигитална читаоница.

"Специјална колекција књига посвећена је антиревизионистичкој литератури у Првом светском рату што је једна ургентна и тешка тема за нас", наводи директор те установе Александар Јерков.

Према његовим речима, тих књига нема довољно у библиотекама, неке постоје само у једном примерку, а неке су позајмљене. На десет рачунара имаћете прилику да прочитате целу нашу колекцију и уједно да све буде складу са ауторсикм правима", истиче Јерков.

Дигитална библиотека Филолошког факултета доступна је бесплатно свим грађанима, док је дигитална архива Андрићевих рукописа намењена само научницима.