Читај ми!

Најбројнији инжењери, најтраженији трговци

Подаци Републичког завода за статистику показују да би инжењери, стручни сарадници и техничари могли стати у град величине Новог Сада. Први до њих су трговци и запослени у разним услужним делатностима, који су и најтраженији на тржишту Србије. Број пољопривредника је преполовљен.

Србија је у последњој деценији изгубила половину пољопривредника, али је зато удвостручила број уметника и стручњака у различитим областима. То су показали подаци Републичког завода за статистику, засновани на анализи пописа становништва. Према занимању, најбројније групе су инжењери и техничари, а најтраженији су трговци.

Инжењери, стручни сарадници и техничари могли би стати у град величине Новог Сада. Први до њих су трговци и запослени у разним услужним делатностима.

"Занимања која су најпопуларнија, а којих нема у Србији су електротехничар за информационе технологије, аутоелектричар за компјутере на колима. Све енергетске струке које су везане за енергетику, енергетска постројења, такође су дефицитарна", каже Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Недостају и заваривачи, али и руковаоци машинама, управљачи постројењима. Стратегија развоја образовања до 2020. постоји, али планирање уписних квота, кажу у Министаству просвете, не иде лако.

"Школе предлажу шта им је потребно, локална самоуправа зна шта има од привреде, шта ради, а шта не ради и наравно укључују се тржишта рада да кажу колико одређених профила има, шта је дефицитарно, а шта је суфицитарно", каже Зоран Костић, помоћник министра просвете.

Некада земља пољопривредника, данас би, очигледно, већина у градове. На високом, трећем месту су уметници и стручњаци у различитим областима. Да припада тој групи занимања, изјаснио се чак сваки пети Београђанин. У Националном просветном савету кажу да се планирање образовања и у свету креће ка знању језика, научној и дигиталној писмености, а да се способност за рад стиче даљим усавршавањем.

"Правце развоја Србије би требало да одреди политичка елита и да се каже да ли ћемо бити пољопривредна или високо-технолошка земља. Оно што предуниверзитетко образовање има задатак је да деца целог живота уче, јер свима је јасно да ће се мењати потражња врло брзо", каже Десанка Радуновић из Националног просветног савета.

Подаци Инфостуда показују да до посла најлакше долазе продавци, комерцијалисти, затим радници у администрацији, и тек на трећем месту инжењери информационих технолигија. Планирати образовање са таквом статистиком, слажу се стручњаци, није лак посао.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару