Потписи за ревизију процеса против Принципа

Одељење за историју Андрићевог института у Андрићграду почиње са прикупљајем потписа за народну петицију о ревизији пресуде четворици припадника Младе Босне, међу којима је био и Гаврило Принцип.

Потписи ће почети да се прикупљају од сутра у Републици Српској и Федерацији БиХ, најавио је директор Андрићевог института Емир Кустурица.

Кустурица је новинарима у Андрићграду рекао да та пресуда није била пуноправна и да ће се, након упућивања петиције Суду БиХ у Сарајеву, уручити и захтев за ревизију судског поступка припадницима Младе Босне.

"Логично је да се ревизија, која ће сигурно у оваквим друштвено-политичким односима бити дуг и мукотрпан процес, одржи у месту где је атентаторима и суђено - у Сарајеву", истакао је Кустурица.

Нагласио је да пресуда није била валидна, јер су "младобосанци" атентат извршили на окупираној териротији која правно није била суверенитет тадашње Аустроугарске монархије.

Кустурица је заправо упитао "каква је то пресуда и какав је то суд који није никада примио жалбу на пресуду", што је, како је оценио, незабележено у правној науци.

"Адвоката Рудолфа Цистлера, који је по службеној дужности бранио Принципа и 'младобосансе', након изрицања пресуде, на улици је чекала сарајевска руља да га линчује, па је он из зграде суда изнесен у бурету за уље", подсетио је Кустурица.

Иначе, у Андрићграду је данас промовисан и други број "Историјских свесака" Оделења за историју Андрићевог института, који садржи историјски значајна документа о тме како је адвокат Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде 'младобосанцима'.

ЦЦан Међународног одбора Андрићевог института за обележавање стоте годишњице од почетка Првог светског рата Мирослав Перишић рекао је да је реч о стенограму одбране оптужених, а којем ни историчари ни правници нису посветили пажњу.

Перишић је изразио жаљење што је у немирима у Сарајеву пре два дана изгорео значајан део архивске грађе што је, како је нагласио, дубоко потресло посленике културе на Балкану и у Европи.

"Реч је, како сам сазнао, о највреднијој архиви аустроугарског периода до Другог светског рата, укључујући и Краљевину Југослвију и њену Дринску бановину", истакао је Перишић, пренели су бањлучки медији.