Министарство правде: Водили смо рачуна о узбуњивачима

Министарство правде одбацило је критике организације "Транспарентност Србија" на нацрт закона о узбуњивачима и поручило да је Радна група министарства приликом израде тог нацрта водила рачуна пре свега о стварној заштити и интересима појединца који пријављују незаконито поступање од било које врсте одмазде.

Министарство правде је у саопштењу истакло да се Нацрт закона и даље налази на јавној расправи и позвало је стручну јавност и све заинтересоване да проследе министарству сугестије и тако на конструктиван начин допринесу изради што квалитетнијег текста закона.

Такође, из Министарства напомињу да нису јасни наводи организације "Транспарентност Србија" да то министарство "одлаже" доношење закона.

"Према Пословнику Владе Србије, министарство је дужно да поштује процедуру, односно да формира радну групу, да припреми нацрт, да спроведе јавну расправу... Министарство је формирало радну групу у року од само две недеље од момента примене Акционог плана за борбу против корупције", указали су из Министарства правде.

Даље се наводи да модел закона који је пропремила радна групе коју је предводио Повереник за информације од јавног знацаја и заштиту података од лицности, јесте оно што и сама реч каже - модел и да он представља допринос у процесу израде нацрта закона и у њему су предложене различите алтернативе у заштити узбуњиваца, што је дало добру основу за рад Радне групе министарства.

Са друге стране, како истичу, страни експерти који су посматрали припрему модела, иако су похвалили учињене напоре, уручили су министарству правде озбиљне замерке на тај модел.

"Неразумљиво је да организација која у свом називу садржи реч транспарентност не подржава напоре Министарства правде да припреми што боље законско решење, у транспарентном и широком консултативном процесу посебно имајући у виду да је модел закона о заштити узбуњивача радила група од само шест чланова док Радна група министарства има око 20 чланова коју чине судије и тужиоци, страни експерти, представници невладиних организација.

Из Министарства напомињу да је посебно битно да су у писању нацрта закона учествовала и лица са статусом узбуњивача.

"Указивање да узбуњивач може бити сваки грађанин, као што наводи 'Транапсарентност Србија', показује основно неразумевање концепта узбуњивања. Поставља се питање: Ко је узбуњивач? Примера ради, то је запослени који сазна за незаконитости на свом радном месту, који то пријави надлежним органима, а онда трпи последице од послодавца. Кључна разлика је да било који грађанин, не може знати за незаконистости у интерном пословању послодавца, нити може да трпи штету због пријављивања, јер он тамо није ни запослен", наведено је у саопштењу.

Узбуњивач се излаже посебном ризику који је у јавном интересу и због те храбрости, он мора имати заштиту, наглашавају из Министарства правде.

Такође Министарство правде указује да у нацрту закона не постоји одредба која тражи од узбуњивача да достави податак о томе који је пропис повреден, као што је то навела "Транспарентност Србија", већ се тражи само да опише ситуацију у границама својих могуцности.

Одговарајући на критике "Транспарентости" да нацртом закона нису предвиђена кривична дела Министарство истиче да је Националном стратегијом за борбу против корупције предвиђено да се прописивање кривичних дела може чинити само Кривичним закоником и у складу са тим биће извршене измене и допуне Кривичног законика, којим ће бити обухваћена и кривична дела у вези са узбуњивањем.

"Транспарентност Србија" претходно је саопштила да је формирањем посебне радне групе за израду нацрта закона о заштити узбуњивача доношење тог закона одложено, као и да многа решења из Нацрта представљају корак уназад у односу на она представљена јавности пре неколико месеци.