Колики је домет онлајн политике

Развој нових технологија допринео је експанзији друштвених медија чије моћи су постали свесни и политичари који се нарочито у предизборним кампањама труде да тим путем стигну до потенцијалних бирача.

Број људи регистрованих на друштвеним мрежама које нуде отворену комуникацију, брзо ширење и лаку доступност информација, свакодневно расте - Фејсбук данас на свој десети рођендан има 1,2 милијарде регистрованих корисника широм света, а Твитер пола милијарде.

Ако се зна да се у само једном минуту на интернету пошаље 100.000 твитова, на Јутјубу се "аплоудује" 30 сати видеоматеријала, док се на Фејсбуку прегледа шест милиона страница, онда је јасно колико друштвене мреже могу да буду моћна машинерија, само ако се вешто употребе.

Развој нових технологија отворио је политичарима нове могућности за приближавање бирачима.

Док је Рузвелт био први политичар који је до грађана допирао преко радија, а Кенеди био омиљена личност телевизијских камера, могло би се рећи да Барак Обама суверено влада друштвеним медијима који карактеришу комуникацију 21. века са више од 34 милиона следбеника на Твитеру и више од 30 милиона лајкова на Фејсбуку, преноси Танјуг.

Обамина онлајн кампања за изборе 2012. године која је кренула са Фејсбука била је од кључног значаја за његов реизбор.

Шеф његовог пи-ар тима Џим Месина започео је рад на кампањи састанцима са менаџерима интернет компанија као што су "Епл", "Фејсбук", "Гугл" и "Мајкрософт" од којих је затражио савет како да се помоћу нових технологија комуницира са потенцијалним бирачима.

Виртуелно анимирање бирача

Покренута је кампања под називом "Are you in?" која је омогућила фановима да се улогују на фан страницу где су могли активно да учествују и нема сумње да је Обамин тим успео маестрално да анимира бираче на виртуелном нивоу за питања из реалног живота.

Поред политичких саопштења, Обамин тим је постављао живописне поруке на друштвеним мрежама попут Инстаграма, Пинтереста и Тумблра које омогућују интензивну интеракцију и виртуелно ширење визуелних садржаја.

Обама је 7. новембра, истог тренутка када је његова победа на председничким изборима у САД постала извесна, поставио кратак твит који је гласио: "Још четири године". Занимљиво је да је та једноставна порука оборила рекорд по највећем броју нових твитова у секунди који су уследили као реакција и којих је било чак 327.000.

Стручњаци у Немачкој ипак сматрају да је улога друштвених медија у кампањама прецењена, судећи по томе што су анкете показале да су током кампање за немачке парламентарне изборе класични медији, попут телевизије, новина и радија били најомиљенија средства информисања међу грађанима.

Тако је у једној анкети, 70 одсто Немаца рекло да се најређе информисало преко телевизије, 65 одсто преко новина, 54 одсто преко радија, док је само 19 одсто испитаних рекло да се информисало дигиталним путем односно преко друштвених мрежа попут Твитера или Фејсбука, а чак су изборни штандови и разговори са грађанима на улицама (35 одсто) били популарнији од интернета.

Ипак, приметан је тренд по којем су традиционалне форме обраћања политичких лидера људима на великим скуповима у предизборним кампања замењене новим облицима комуникације на друштвеним мрежама, који омогућују милионима бирача да из удобности својих фотеља разговарају директно са својим политичким представницима, због чега је политика постала више лична.

Твитер омиљен код европских званичника

Да је Твитер постало омиљено средство комуникације са јавношћу европских званичника јасно је сваки пут када неко од њих током важног заседања напише неки твит, а то се више пута показало на примеру Србије када су званичници кључне одлуке и оцене о нашој земљи најпре "твитовали", а потом изрекли на конференцијама за штампу.

Тако су рецимо европски званичници 21. јануара упутили честитке Србији поводом одржавања прве међувладине конференције са ЕУ, којом је наша земља и званично отпочела преговоре о чланству у ЕУ, огласивши се најпре на Твитеру.

"Историјски дан на путу за ЕУ: разговори о приступању су стварно отпочели. Честитам!", написао је међу првима европски комесар за проширење Штефан Филе на свом Твитер налогу, на енглеском и српском језику.

Такође, вест да су шефови држава и влада чланица ЕУ у марту 2012. на самиту у Бриселу, затвореном за јавност, доделили Србији статус кандидата за чланство у Унији први је, управо на Твитеру, саопштио председник Европског савета Херман ван Ромпеј.

Међутим, друштвене мреже могу да буду мач са две оштрице за политичаре јер повећавају њихову "доступност", а самим тим и одговорност и "рањивост" због изложености свакаквим реакцијама на интернету.

Тако је на пример "селфи" фотографија председника САД Барака Обаме како седи насмејан са премијерком Данске на комеморацији бившем јужноафричком лидеру Нелсону Мандели, која је постављена на Твитеру, наишла на оштру критику јавности.

Непримерене изјаве или фотографије на профилима неких политичара нанеле су штету њиховим каријерама, а претерано присуство на друштвеним мрежама може да отера потенцијалне бираче.

Ту су наравно и снимци који сада у дигиталној ери више нису алатка у руци само фоторепортера или сниматеља, већ и обичних људи који у сваком тренутку могу да их објаве на Јутјубу због чега су политичари, иако одувек јавне личности, сада много више изложене будном оку те исте јавности.

Неке јавне личности, па и политичари поред реалног живе "виртуелним животом" и на друштвеним мрежама, тако да њихови следбеници и буквално могу да прате сваки њихов корак.

Тако рецимо, шведски министар спољних послова Карл Билт, који важи за једног од најактивнијих твитераша, обавештава јавност о својим политичким активностима, али и где се у датом тренутку налази, куда путује и зашто, какво време га је сачекало на аеродрому по изласку из авиона, где се шиша и слично.

Ипак, треба имати на уму да су и политичари људи који са својим следбеницима желе да поделе и неке личне импресије и емоције, што је можда управо оно што привлачи њихове бираче.

Дакле, могло би се рећи да је "политика у 140 карактера" (колико је максимално дозвољено знакова у текстуалној поруци на Твитеру) доступан медиј свима као одлично оруђе за покретање разних питања, чије решавање ипак захтева посвећеност у реалном свету.