Живот се враћа у пештерска села

У времену када у Србији одумиру сеоске средине, када све већи број младих бира одлазак у град без обзира на то што посла нема, у пештерском селу Буђеву бележимо другачији пример. Браћа Матовић обновила су живот у том месту, које је било пред гашењем.

Пре десет година Буђево је било готово пусто, а становништво старо. Сада, само Матовића има онолико колико је, пре деценију, било мештана у целом Буђеву.

Радибор Матовић каже да добро живи и да му није жао што се вратио.

Браћа су се 1985. запослила у Трстенику. Одлазак из фабрике, после 17 година, за њих је значио повратак у село. Направили су кућу, оженили се, имају петоро деце, више од 30 говеда, крава, јунади.

"Можда би могло мало више да се уложи у сточарство, да проширим производњу. Доста сам времена изгубио доле, тако да ми је то било изумрло, родитељи су били стари", каже Радибор Матовић.

Оженили су се Албанкама, јер су друге, кажу, радије бирале градски асфалт. Кажу да сваки дан раде, кувају, праве сир...

Њихов пример следили су и други. Зато је у селу сада више димњака из којих се види дим.

Школа у Буђеву није радила више од 10 година. Али због малишана, не само браће Матовић већ и осталих парова који су се вратили у ово село, клупе су спремне за нове ђаке.

"То много значи, село је оживело, кад је школа отворена, кад ради све делује живље", каже учитељица Зорица Новчић.

У школу тренутно иду три ђака. Имена још шеснаест малишана, убудуће ће бити уписана у дневник.