Прескупа "бесплатна“ правна помоћ

Дуг државе према адвокатима који раде по службеној дужности износи чак неколико милијарди динара, тврде у Адвокатској комори Србије. Држава о томе нема прецизан податак, али само им Министарство правде за 2011. годину дугује више од 200 милиона динара.

Стручњаци су сагласни - садашњи модел прескуп је за државу. Упозоравају, потребно је хитно пронаћи ново решење јер буџет ускоро више неће моћи да исплати тзв. бесплатну правну помоћ. 

Сат рада браниоца по службеној дужности кошта најмање 200 евра. Држава им плаћа половину стандардне адвокатске тарифе. Браниоцима по службеној дужности то није довољно, а држави прескупо.

Адвокат Александар Радивојевић објашњава да се сваки следећи започети час се увећава за 50 одсто у истом предмету.

"За тешка дела, дакле, то иде и до 600 евра по започетом часу, па можете израчунати колико је то уколико је то пуно радно време или уколико се продужује на више сати и тако даље, пута цела радна недеља", каже Радивојевић.

У Адвокатској комори Србије сматрају да рад браниоца по службеној дужности није скуп, и кажу да многе друге државе потпуно покривају такав трошак.

"Нормално да је сваки издатак пуно, али ја вам кажем - адвокати у Србији су патриоте. Ми ћемо се договорити са државом, ако је тешко, да и ми поднесемо један део, ми смо чак и нудили део нашег ангажовања у оквиру бесплатне правне помоћи", истиче председни Коморе Драгољуб Ђорђевић.

Ресорно министарство, међутим, због високих трошкова за такве браниоце тражи нови модел за њихово ангажовање. Објашњавају да адвокати користе то што службене одбране не могу бити поверене ником другом осим њих.

Државни секретар у Министарству правде и државне управе Данило Николић наводи да постоје два начина да се ангажовање адвоката другачије уреди.

"Начини су или да се на тендеру закључују уговори на одређено време са једним бројем адвоката који би радили за плату у висини судије и плаћене доприносе или да то буде по предмету с обзиром на прописану казну", прецизира Николић.

Из угла Адвокатске коморе то би значило директно кршење основних људских права и Устава.

"Ми бисмо имали директан сукоб интереса који се у турско време звао 'кадија те тужи, кадија ти суди'. Грађани би добијали одбрану од људи који су плаћени од те исте државе која их тужи", истиче председник Коморе.

Да су многе државе добро уредиле ову област, указује професор Милан Шкулић, наводећи пример САД где се адвокати радо баве искључиво одбраном по службеној дужности.

"Они мање-више само живе од тога што раде за државу, на неки начин, односно бране оне који немају пара да сами приуште одбрану. Али, у тим државама, пре свега у Америци је велика разлика између онога што се плаћа кад неко бира браниоца и кад му га постави држава, далеко су мање тарифе тамо за те одбране него за оне кад неко сам узима", објашњава професор Шкулић.

Стручна јавност решење види у доношењу Закона о пружању бесплатне правне помоћи који Србија још нема.