Шабић: Незадовољавајућа заштита података

Стање у области заштите података о личности у Србији је потпуно незадовољавајуће, изјавио је повереник Родољуб Шабић, додајући да је неопходно изградити систем и обезбедити стандарде уписане и у Устав.

Ради побољшања стања неопходно је унапредити нормативни систем, ојачати институције и променити менталитет грађана, рекао је Танјугу Шабић, додајући да је недовољно урађено у те три области и да је резултат који је направљен у изградњи институција релативизован одсуством резултата у две преостале области.

"Не можемо да кажемо да нема неких позитивних помака. Наравно да их има, јер би било невероватно и неприхватљиво да их нема", рекао је Шабић, поводом 28. јануара - Дана заштите података о личности.

Он је истакао и да се број предмета у области заштите података о личности из године у годину повећава. Тако је, према његовим речима, у првој години примене Закона о заштити података о личности било 83 случаја, у наредној 250, затим 727, па 1.405, док је у 2013. било 2.200 предмета.

"Нема разлога да се хвалимо и да сматрамо великим успехом растући број интервенција повереника. То ће бити пре разлог за упозорење. Добро је што грађани више вода рачуна о својим правима, али то није нешто чиме смемо да будемо задовољни", упозорио је Шабић.

Он је навео и да интервенције, по правилу, дају резултат, али да је то само "гребање санте леда".

"Ако забранимо одређену обраду података о личности, ти се налази по правилу поштују готово без проблема. Међутим, интервенције поводом екцеса и пријава грађана да им неко незаконито користи податке и упада у базу података у коју не би смео, само је гребање санте леда. Чак и удвостручењем броја тих случајева не смемо бити задовољни", рекао је Шабић.

Србији недостаје систем у заштити података

У одсуству система који би утврдио стандарде и обавезао све субјекте у друштву да се на коректан начин односе према обавезама из Закона о заштити података о личности и према приватности грађана, све што повереник ради је готово утопијски посао, сматра Шабић.

Указујући да неко очито заборавља да је Србија транзициона земља и да је прича о заштити приватности за земљу у којој био доминантан колективистички дух и у којој је све што је било лично и приватно багателисано и гледано с презиром, он је оценио да је потребно изградити систем и дићи на пијадастал вредности заштиту приватности и података.

Према његовим речима, то подразумева озбиљан напор целе државе - Владе, Скупштине и надлежних министарстава, повереника, али и одговарајуће измене у систему школства, што се у Србији не ради.

"Оно што сматрам главним проблемом и на шта указујем, а не наилазим на разумевање је одсуство било каквог осмишљеног стратешког приступа. Ако се нешто ради, ради се парцијално", рекао је Шабић.

Он је истакао и да има случајева кажњавања и то углавном у области прекршајне одговорности. Међутим, када је у питању кривична одговорност, повереник је поднео кривичне пријаве, истакао је Шабић и додао да ниједна пријава није одбачена, али и да ниједна није ни процесуирана, што није добра порука. 

Подсећајући да су поглавља 23 и 24, која се тичу људских права, незаобилазна у даљим евроинтеграцијама Србије, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је рекао да није добро да на такав начин улазимо у скрининг, ни у преговоре.

"Поглавља 23 и 24 се отварају прва и затварају последња, трајаће то годинама, али није добро да рачунамо на те године, не радимо ништа и даље проблем гурамо под тепих и због разговор са ЕУ, а много више због грађана", рекао је Шабић.

Шабић: Србија да поштује стандарде из Устава 

Према његовим речима, и да нема разговора са ЕУ, држава је дужна да обезбеди стандарде које уписала у свој Устав.

"Ако смо нешто урадили, урадили смо на успостављању институције која се бави заштитом података, а то је постојаћа институција повереника која је у последње време, бар што се ресурса тиче, ојачала", рекао је Шабић. Он је навео да је институција, на чијем је челу, годинама држана у немогућим условима, радећи са малим бројем људи и у лошем, неадекватном простору, али је сада, коначно, добијен простор и битно повећн број запослених, што је и даље мање од предвиђеног броја.

Када је у питању нормативни систем Шабић је упозорио да је Стратегија за заштиту података о личности усвојена пре три и по године, али још није донет акциони план, па је Стратегија остала "мртво слово на папиру".

Он је навео и да је Закон о заштити података о личности начелно добар и да представља први корак у уређењу те области, али да је са пуно недостатака.

"То је кровни закон који је декларисао основне принципе, а идеја је била да се ти принципи конкретније разрађују у посебне законе који никада нису донети. Тако нам сада закон личи на швајцарски сир и отвара много простора за контраверзе", рекаа је Шабић, наводећи да немамо уређено питање видео надзора, биометријских података или безбедносне провере.

Он је као пример навео и да Закон садржи одредбу која предвиђа посебну заштиту нарочито осетљивих података.

Према његовим речима, Закон предвиђа да ће влада у року од шест месеци донети уредбу која ће конкретизовати мере чувања и заштите, а пет година је прошло и никада није донета та уредба.

Када је у питању свест грађана, Шабић је рекао да је неопходно урадити много на едукацији људи који се баве обрадом података, али и едукацијом грађана.