Мали Никола херој улице

О десетогодишњем дечаку Николи Јовановићу, који на улици у центру Београда продаје своје цртеже, како би зарадио за живот, јавност је сазнала летос из медија. Многи људи добре воље јавили су се да помогну, међутим, Никола и његова мама и даље живе на ивици егзистенције. Николина мама је још без запослења, а овог десетогодишњег дечака можете видети како на улици продаје своје цртеже.

Имао је само шест година када је продао први цртеж и зарадио првих сто динара. Од тада су прошле четири године. Никола то не ради из хобија за џепарац. Натерала га је немаштина и жеља да помогне мами када је остала без посла.

"Не смемо да се купамо јер немамо уземљење, може да нас ухвата струја. Моја мама треба да скупља паре за то", каже Никола.

Никола са мамом живи у 14 квадрата. Успели су да поправе кров који је прокишњавао и направе купатило, али недостаје много тога. О стварима које су доступне његовим вршњацима, Никола тренутно само сања.

"Волео бих да имам 'Сони два' и своју собу. Многи моји другари су отпутовали на планину на скијање. Ја бих исто волео али немамо пара, па не могу", објашњава Никола.

Једини сигуран приход је дечији додатак од око 3.000 динара. Повремени послови донесу неки динар више, али то је једва довољно да се преживи.

"Како може да се осећа мајка која свом детету не може да приушти то што сва друга деца имају. Кажем му, сине некад кад будемо имали, кад нађем посао... Он је увек био задовољан са свим што је имао, што сам могла да му приуштим", каже Николина мајка Снежана.

Има дана, каже Никола, када продаја иде добро, али и оних када не заради ни динар.

Неки пролазници су љубазни и добронамерни. О онима који нису и који умеју и да увреде, овај десетогодишњи дечак, који је прерано сазрео, не жели да говори.

"Никола је стално био уз мајку, борио се да јој помогне. Није ишао да скита, било са ким да се дружи, него је сам стајао на капији, продавао те цртеже. Стварно је дивно дете. Добар је ђак", каже комшиница Сузана Абедин.

Мајка Снежана се не стиди ниједног посла јер, како каже, "срамота је лагати и бити непоштен и лењ". Тако учи и свог Николу.

"У једну руку сам и поносна што је такав, јер знам да ће сутра бити човек", каже мајка.

Кад порасте, Никола би волео да буде полицајац. Жели да заврши школу, да се запосли и да себи и мами обезбеди бољи живот. Свестан је да неће бити лако али, како каже, навикао је на тешоће и неће одустати.