Има ли разлога за оптимизам радника

Годину за нама обележили су и штрајкови и протести, у којима је учествовало више од 45 хиљада радника, тврде у најбројнијем, Самосталном синдикату. Најчешћи разлози су неисплаћене зараде и доприноси, непоштовање радних права и колективних уговора, лоше приватизације, корупција.

Радницима су спорни закони о штрајку и раду, а послодавци су били против раста ПДВ-а и нових намета привреди.

Док Влада обећава брже и лакше запошљавање уз нова законска решења, синдикати захтевају повлачење предлога Закона о раду и нови дијалог.

Штрајковало се у 23 града у Србији а најбројнији су били протести ФАП-а, "Трајала", "Јумка" и путарских фирми. Предлог измена више од 150 чланова Закона о раду, ујединио је први пут репрезентативне и нерепрезентативне синдикате у намери да нацрт закона повуку из процедуре. Лакше отпуштање и смањење основне зараде за, како кажу 15 одсто, само су неке од замерки.

"Најновији предлог Закона о раду је у ствари један анти-раднички предлог који толико даје овлашћења послодавцу, да ово стање где се не спроводи постојећи закон хоће да се легализује", сматра Ивица Цветановић, председник Конфедерације Слободних синдиката

Запослене брину нова поскупљења и проблем 50 хиљада запослених у предузећима у реструктурирању, који могу остати без посла у првој половини године.

"Ту је дошло до непопуларних мера, повећање ПДВ-а, додатно опорезивање плата у јавном сектору преко 60 хиљада, ту је у питању и процес око реструктурирања одређених предузећа, како ће се ићи према решавању проблема тих предузећа", каже Љубисав Орбовић, председник Савеза Самосталних синдиката Србије.

Ресорни министар не наводи прецизно колико ће људи изгубити посао, али објашњава да су реформе неопходне.

"Нећу да спекулишем, желимо да то буде што мање али морамо да знамо да не могу преоптерећена предузећа да преживе. Ако их преоптеретимо, пропашће сам предузећа па неће бити посла ни за кога", тврди Саша Радуловић, министар привреде.

И док чињенице не звуче охрабрујуће у Националној служби запошљавања неочекивано позитивни резултати. Са буџетом две трећине мањим од предвиђеног, остварили су број запослених 10 одсто већи него 2012. године.

"Тај тренд је резултат тога што су контакти са послодавцима и део потреба послодаваца већи, а и део обука које смо радили са незапосленима и део мера које смо проводили у активацији и мотивацији допринели да постигнемо такво учешће у запошљавању са евиденције Националне службе", каже Синиша Налбандић, директор Националне службе запошљавања.

Запошљавање у јавном сектору је заустављено али послодавце поред мање тражње ове године чека повећање пореза на имовину, нови трошкови фискализације и већа основица за опорезивање тако да не планирају нова запошљавања.

"Ми не можемо очекивати да фирме у Србији запошљавају људе и да повећавају приход ако њима приходи стално опадају, а држава повећава своје намете", каже Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца.

Можда није било више посла и већих плата али је прошле године, дали због мање привредне активности или веће бриге надлежних, знатно смањен број тешких и смртних повреда на раду.

"Упоредном анализом броја повређених на 100 хиљада запослених можемо рећи да је број повређених у Србији за 2,5 пута мањи него у региону због тога што Инспекција рада својим превентивним деловањем код послодавца упозрава на све неопходно што послодавац треба да предузме", каже Драгољуб Пеурача, директор Републичке инспекције рада.

Колико и дали ће нам бити боље у овој и годинама које долазе, зависиће од одлучности Владе да спроведе реформе, кажу надлежни. Међутим зараде међу најнижима у региону, отпуштања, већи ПДВ, поскупљења, забрана запошљавања у јавном сектору и последње - најаве усвајања спорних измена Закона о раду не доносе много оптимизма радницима у Новој години.