Чекајући да нам се врате роде

За поједина породилишта у Србији, 2013. је била година беби-бума. Међутим, за демографе вести о годишњем рекорду нису довољно охрабрујуће. Упозоравају да раст наталитета у већим градовима и општинама маскира укупну слику природног прираштаја.

Неке маме 2013. памтиће као годину рођења новог члана породице. Да роде друго дете одлучиле су, кажу, једино из љубави.

Ни подаци из 2013. неће ублажити чињеницу да Србија годишње изгуби један град од око 20.000 становника. Ипак, охрабрују подаци из појединих породилишта. У Београду, Крагујевцу и Прокупљу родило се више беба него у последње две деценије.

"Више од 50 одсто пацијенткиња до сада је имало један порођај, а 47 одсто је пацијенткиња које су на нашој клиници родиле друго или треће дете. Близаначких трудноћа је ове године било 4 одсто, а иначе, на овој клиници је током године рођено седам тројки", каже др Александар Јуришић из ГАК "Народни фронт".

У Пироту је рођено двадесетак беба више него лане. Иако им је буџет скроман, у општини кажу да покушавају да помогну породицама при рођењу првог и сваког следећег детета - родитељским додатком и другим издвајањима.

"Скоро сваке године десетак породица је подржано једнократном помоћи за вантелесну оплодњу, која се увек кретала у висини од 100.000 динара. Дакле, имамо 20-ак младих нових суграђана који су рођени након успешне вантелесне оплодње", каже Бобан Николић из општине Пирот.

Демографи, међутим, указују на то да беби-бум у појединим градовима и општинама није довољан да битно утиче на раст наталитета.

"Истина је да већи градови због прилива становништва, посебно Нови Сад који последњих година има највећи прилив, показују тај пораст. Међутим, ако у обзир узмемо тренд од неколико година, што је неопходно у демографији, види се да ту, нажалост, нема никаквих промена", каже демограф Влада Никитовић.

Стручњаци упозоравају да би друштво и држава морали више да помогну паровима. Највише новца за труднице и породиље издвајају Београд и Нови Сад, а прва је ту праксу започела Јагодина.

Међутим, једнократна давања или помоћ која на рачун мајки стиже најдуже 24 месеца, очигледно нису довољна да би се суморна статистика природног прираштаја поправила. То, кажу социолози, показује и искуство из 2012. године, која је проглашена годином беба. Мада лепо звучи, оцењују, таква кампања дала је мало резултата.

"Имамо и стратегију намењену подизању наталитета. Нажалост, у пракси је мало тога учињено. Један од основних проблема с којима се млади парови суочавају јесте незапосленост, затим ту је и стамбени проблем. Имамо случајеве да младе мајке не могу да се запосле зато што приватни послодавац претпоставља да ће рађати и у тим ситуацијама држава хитно мора да интервенише како би се такве ствари спречиле", објашњава социолог породице Мирјана Бобић.

Статистика, нажалост, не гледа слике, него бројеве. А судећи према њима, и у наредним деценијама Србија ће бити земља негативног природног прираштаја.