Ситне крађе, крупни проблеми

Трговци се жале да је број ситних крађа у порасту. Закон борбу са стиним лоповима препушта трговцима, а они не подносе пријаве због дуготрајних судских процедура и великих такси. Цена коју плаћају су високи годишњи губици.

Број ситних крађа расте, жале се трговци. Ситни лопови осим што су вешти у крађи добро су се обавестили о одредби Кривичнног законика и пазе да вредност украдене робе не пређе 5.000 динара јер им у том случају полиција не може ништа. Једино што може јесте да податке о њима да оштећеном уколико он одлучи да их кривично гони.

"Чак израчунају. Имали смо пример у Мирјеву да је човек узео 28 туњевина које нису коштале 5.000 динара. И кад је полиција дошла рекао је да није узео 5.000. Тачно зна колико је узимао", каже директор малопродаје Трговинског ланца „Аман" Дамир Миловић.

Шеф Одсека за сузбијање џепних крађа ПУ за Београд Александар Митровић каже да међу таквим извршиоцима више нема толико социјално угрожених лица као што је то било некад.

„Већ има извршилаца који практично организовано врше ова кривична дела свакодневно, имају често и наручене одређене количине робе или узимају робу коју касније могу лако продати и тако доћи до новца", објашњава Митровић.

Такозвани ситни лопови трговцима годишње праве велике губитке који достигну чак пола процента укупног промета. То значи да из трговине која, на пример, заради 50 милиона динара, опљачкају робу вредну 250.000 динара.

"Најчешћи артикли који се наравно краду јесу увек популарна кафа, чоколаде, наравно сухомеснати производи и увек атрактивна категорија луксузних производа", каже Оливера Ћирковић из "Универекспорта".

Цену производа повећава ангажовање физичког обезбеђења и видео надзор, објашњавају трговци, а крађе се упркос системима заштите, не могу потпуно спречити. Због тога траже помоћ државе. Предлажу да се одреди да неки суд ради аутоматски на основу полицијске пријаве и да с ене чека процедура суђења.

И у полицији кажу да их Кривични законик ограничава не само одредбама о ситним крађама, већ и када је реч о још неким кривичним делима. Да је Кривични законик недовољно ефикасан потврду смо добили и од стручњака.

Кажу да је усклађен са европским, али не и са нашим могућностима. У међувремену, повећана су овлашћења тужилаца, а њихов број остао је исти. Зато и не чуди што многи починиоци противзаконитих радњи остану некажњени.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.