Свако десето предузеће давало мито

Свако десето предузеће у Србији имало је искуство са давањем мита, од чега су најчешће, а уједно и најмање износе, давали представници малих фирми, показало је истраживање Републичког завода за статистику.

Наиме, 10,2 одсто од 1.750 испитаних пословних субјеката из пет главних сектора пословања, попут прерађивачке индустрије, грађевинарства, трговине на велико и мало, дало је неки поклон, додатни новац или противуслугу државним и јавним чиновницима.

Према речима директора Завода Драгана Вукмировића циљ анкете о безбедности и криминалу у пословном окружењу, која је спроведена на иницијативу Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ), био је да се прикупе информације о обиму корупције у државном, односно јавном сектору кроз искуство пословних субјеката.

"Фокус овог истраживања био је на перцепцији и искуству пословних субјеката у коришћењу услуга државног, јавног сектора. Како би се омогућила упоредивост резултата истраживања, исти упитник и методологија истраживања примењени су и у другим земљама, територијама региона Западног Балкана", навеоо је Вукмировић.

Вукмировић је новинарима, на представљању извештаја "Пословање, корупција и криминал у Србији: Утицај корупције и осталих кривичних радњи на пословно окружење", објаснио да је корупција више распрострањена у привреди него међу грађанима.

"Мито највише дају представници предузећа која имају од једног до девет запослених (17,9 одсто) и то превасходно у сектору услуга смештаја и исхране, саобраћаја и складиштења, навео је Вукмировић.

Како је додао, просечна вредност мита највећа је у сектору трговине на велико и мало (60.634 динара), док је најмања у сектору услуга смештаја и исхране, саобраћаја и складиштења (4.176 динара).

Према његовим речима, чак 43,5 одсто пословних субјеката дало мито, а да им он претходно није тражен, од чега је 23,4 одсто дало не наводећи ниједан конкретан разлог за његово давање.

Главни разлози за плаћање мита су убрзавање процедуре (40,3 одсто), добијање бољег третмана (19 одсто) и завршетак процедуре (11,3 одсто).

Као врста мита најчешће се дају новац (45,2 одсто) и храна и пиће (25,5 одсто).

Ниједан пословни субјект који је у току 12 месеци пре истраживања имао искуства са корупцијом није случај пријавио надлежним институцијама.

То су објаснили тиме да је уобичајена пракса да се државним, односно јавним службеницима плаћа или да им се дају поклони (34,2 одсто), да је бескорисно пријављивати јер нико не би марио (30,8 одсто) и плаћање или поклон били су дати као знак захвалности службенику за пружање тражене услуге (21,6 одсто).

Око 9,2 одсто представника пословних субјеката одлучило је да не реализује већу инвестицију током периода од 12 месеци пре истраживања због страха да ће морати да плате мито како би добили потребне услуге или дозволе.