Младеновић положио венац на споменик Пашићу

Члан Привременог већа Београда Андреја Младеновић положио је венац на Споменик Николи Пашићу на истоименом београдском тргу, поводом 87. годишњице његове смрти.

Град Београд и Београђани одају почаст свом градоначелнику, председнику владе Краљевине Србије, одужују се својим великанима, људима који су нас задужили за векове, рекао је Младеновић након полагања венца.

"Мислим да сећање на Николу Пашића у овом тренутку јесте значајно јер је држава Србија тада имала снагу и величину и велико поштовање у целом свету", навео је Младеновић.

Пашић је рођен 18. децембра 1845. у Зајечару, а умро је 10. децембра 1926 у Београду. Један је од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921. првог Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Био је председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1866. уписао је Технички факултет Велике школе (претеча Универзиета) у Београду. Српска влада га је 1868. упутила на школовање у Цирих, дајући му стипендију. Студирао је на Политехници у Цириху. Као студент у Швајцарској био је близак оновременим социјалистима, упознао је Светозара Марковића и делимично се ослањао и на његове као и руске узоре (народњаштво).

Извесно време радио је на железницама у иностранству, а по повратку у Србију уређивао је социјалистички лист "Ослобођење". Године 1878. изабран је у Народну скупштину као народни посланик, изабран у Зајечару.

После гушења Тимочке буне 1883. (коју су водили радикали) емигрирао је и у одсуству осуђен на смрт.

Краљ Милан га је касније помиловао. Одлучујуће је допринео да Србија 1888. добије Устав који је приморао краља Милана да се повуче. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра, 1889. постао је председник Скупштине, а 1891. председник владе.

Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је после доласка на власт краља Петра Првог Карађорђевића 1903. године. Владу је водио и од 1904. и потом још три пута, а после Првог светског рата био је три пута и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Успешно се опирао настојањима Аустро-Угарске против Србије, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Турске и био присталица царске Русије.

Уз краља Александра (тада регента) предводио је Србију у победоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918. године.

Заступао је Краљевину Србију 1919. на Версајској мировној конференцији и одлучно допринео стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије.

Пашић је два пута био градоначелник Београда, од 30. децембра 1889. до 14. јануара 1891. и од 10. јануара 1897. до 13. новембра 1897.