Дијагноза српског здравства

Здравствени систем Србије, другу годину заредом, најгори је у Европи. То показују резултати истраживања експертске организације из Шведске за потребе Европског парламента. На основу вредновања шест области, најбоље здравство има Холандија, а наша земља дно лествице дели са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском.

Здравствена заштита у Србији ушла је у "црвено", а положај српског пацијента је алармантан, оцењују истраживачи.

У односу на претходну годину, здравствени систем није се поправио ни за бод. Од могућих 1.000 поена, добио је 451, и заузео последње, 34. место.

Негативне поене српско здравство добило је због велике смртности од инфаркта, смртности новорођенчади, пораста оболевања од рака, неоткривања случајева дијабетеса и болничке инфекције изазване стафилококом.

Србија има минус и зато што пацијенти чекају дуже од 21 дан за терапију лечења карцинома, више од седам дана за преглед скенером и дуже од три месеца на велике операције.

Министарство здравља сматра да ово истраживање није релевантно.

"Не прихватам позицију коју је то истраживање показало за здравство Србије. Ја сам и пацијент, и лекар, и министар, и најбоље знам са којим се све проблемима у здравству суочавамо", наглашава министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Истиче да Србија има врло квалитетне стручњаке, али да нема довољно пара за реализацију свих програма, како би здравствена заштита била на још вишем нивоу.

Поједини јавни подаци Републичког фонда за здравствено осигурање поклапају се, ипак, са резултатима истраживања за листе чекања.

На пример - и до пет година се чека на уградњу протезе за колено и кук.

Од истраживања, међутим, ограђује се и једина институција овлашћена за прикупљање и давање података о здравственом систему у Србији.

"Институт за јавно здравље Србије није консултован, односно није дао податке за формирање индекса. У Институту се управо ради на сагледавању вредности свих показатеља на основу којих је овај индекс израчунат да бисмо утврдили да ли, и у којој мери, постоје одступања од званичних извора здравственостатистичких података", наводе у овој установи.

Да су извори истраживача под знаком питања, тврде и у Лекарској комори Србије.

"Учесталост бактерије мултирезистентног стафилокока уреус, такозване супербактерије, код нас је оцењена веома лоше. То је бактерија од које 90 посто људи умире, а по свим нашим подацима, нема заправо смртности од те бактерије. Значи тај податак је врло споран, као и податак о смртности деце на рођењу", каже директорка Лекарске коморе Србије Татјана Радосављевић.

Наводи да се у том извештају помиње и осигурање од професионалне одговорности и то је параматар који је код нас оцењен као добар, иако такво осигурање постоји само у скандинавским земљама, где је за надокнаду штете одговорна држава.

"Ми тај параметар, такво осигурање, не само да немамо као држава, већ су тек и почеци осигурања од професионалне одговорности", каже Радосављевићева.

Осим тога, Србија је добила и позитивне оцене за вакцинацију деце, законом уређена права пацијената, увид у медицинску документацију и то што до породичног лекара стижемо у истом дану.