Србија на 72. месту по перцепцији корупције

Србија је ове године на 72. месту по степену перцепције корупције на листи организације Транспаренси интернешнал, чиме је поправила свој положај за осам места у односу на 2012. годину.

Председник "Транспарентности Србије" Владимир Гоати оценио је приликом представљања резултата истраживања да је напредак Србије резултат "антикоруптивних институција ствараних у протеклих пола деценије".

"То јесте помак унапред, после шест година стагнације Србије", рекао је Гоати и истакао да је индекс перцепције корупције "универзално прихваћен параметар" који привлачи или одвраћа стране инвеститоре.

Индекс перцепције корупције мери опажање експерата и пословних људи о злоупотребама у јавном сектору, а при сачињавању индекса за Србију у обзир су узети резултати седам истраживања.

Србија ове године има индекс 42 на скали од 0 до 100, где 100 означава да корупције практично нема.

Србија је 72. место међу 177 рангираних земаља поделила с Босном и Херцеговином, Бразилом и са афричком острвском државом Сао Томе и Принсипе.

Испред Србије на листи су Црна Гора и Македонија које деле 67. место, Хрватска на 57. и Словенија на 43. месту.

Србија је 2012. године са индексом 39 била на 80. месту, а у овогодишњем истраживању приближила се светском просеку од 43 поена.

Ове године Србија има бољи индекс од Кине, и Тринидада и Тобага, с којима је 2012. делила исто место, као и од Шри Ланке, Либерије и Бугарске које су тада биле испред ње.

Према истраживању, најкорумпираније земље на свету су Сомалија, Северна Кореја и Авганистан са по осам индексних поена, а најмање корумпиране су Данска и Нови Зеланд са 91, а следе Финска и Шведска са 89 поена.

Председник "Транспарентности Србија" Владимир Гоати је додао да више од 70 одсто испитаних земаља има мање од 50 бодова, што је зона у којој, по његовим речима, "цвета ендемска корупција".

У тој организацији указују да су неки од главних проблема Србије кршење антикорупцијских закона, недовољни капацитети органа који врше надзор и контролу над њиховом применом и недовољно транспарентан процес доношења одлука.

Програмски директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић навео је да се сваке године у истраживању корупције уочавају углавом исте штетне појаве, и да зато "није нарочити оптимиста", упркос напретку Србије.

"Сама чињеница да се велики део проблема и приоритета понавља из године у годину, речито говори о томе да је потребно урадити јако много да бисмо направили неки крупан помак напред", рекао је Ненадић.

Ненадић је похвалио напоре Министарства привреде Србије да учини јавним финансијске податке јавних предузећа, и додао да је у последњих годину дана власт демонстрирала "политичку вољу" да се реше поједини случајеви корупције.

Програмски директор "Транспарентности Србија"оцењује да циљеви Стратегије Владе Србије за борбу против корупције "нису довољно амбициозни" и као пример навео да у њој није адекватно третирано питање нетранспарентних уговора о кредитима и инвестицијама.