Зашто Београд не прерађује отпадне воде

Београд је једини главни град у Европи који нема ниједно постројење за прераду отпадних вода. Свакодневно се у Дунав и Саву у једној секунди на више од 40 места испусти девет кубика отпадних комуналних вода.

Становници три београдска насеља већ годинама муче муку с непријатним мирисима, а нико још није званично утврдио одакле они долазе и јесу ли штетни по здравље.

После петнаест година још увек се само претпоставља да је узрок непријатних мириса на Карабурми, Вишњичкој Бањи и Вишњици колектор Београдске канализације, који отпадне воде испушта у рукавац Дунава без претходног пречишћавања.

Последњи пут је рукавац на Ада Хуји чишћен почетком деведесетих. Пре три године рађена су испитивања земљишта, воде и седимента на око 2.000 узорака. Резултати су, кажу, поражавајући: 30 одсто седимента је еко-токсично.

Наташа Ђокић из Градског сектретаријата за заштиту животне средине објашњава да су у порном ваздуху (ваздух који се из земљишта ослобађа) нађени угљоводоници, метан.

"Kаквој год намени да служи овај простор, он мора да се санира пре употребе. Вода у рукавцу је ван сваке категорије употребе", каже Ђокићева.

Канализација у Београду гради се читав век, а пре четрдесет година генералним планом је предвиђено да главни град има пет постројења за прераду отпадних вода: ниједно није изграђено.

"Када су ниски нивои Дунава постоји могућност да се јаве непријани мириси, јер зна се каква је моћ Дунава. Када је низак ниво, онда може постојати, али ми то предупређујемо", каже Владимир Јанковић из Београдског водовода и канализације.

Иако се за проблем на Ада Хуји годинама зна, у граду се ништа не предузима. Секретаријати, комунална предузећа, Београд воде, инспекције - надллежност пребацују једни на друге, док се трећи жале да немају пара.

Проблем свих нас

Председник СО Палилула Стојан Николић каже да је време да схватимо да је то проблем свих нас.

"Општине Палилула је проблем зато што је то проблем њених грађана. А исто тако, пошто се бавим проблемом већ годинама, знам да то није проблем једне појединачне институције", прецизира Николић.

Проблем непријатних мириса, ако они настају од фекалија, могао би да реши погон за пречишћавање отпадних вода, који је почео да се гради још почетком осамдесетих година. За наставак изградње нема новца.

Борисав Милутиновић из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда објашњава да је у крајњој фази предвиђено да се "покрије" 1.600.000 становника.

"Предвиђена је изградња у две фазе, за сада смо изградили првих седам километара од 13,5 колико је неопходно", наводи Милутиновић.

Међутим, проблем није само загађени рукавац на Ада Хуји, већ и шут који се ту годинама легално бацао.

Народни посланик "Зелених Србије" Иван Карић подсећа да се у ЕУ готово 100 одсто шута и отпадног материјала користи као секундарни грађевински материјал.

"То је веома важно зато што смо у последњем извештају Комисије, нажалост, остварили стагнацију и чак и корак уназад у управљању животном средином", додаје Карић.

Да се реши проблем загађења земљишта и рукавца на Ада Хуји, према прорачуну, неопходна су око два милиона евра. Тада би тај део Дунава, поред Куле Небојше и Земунског кеја, могао да буде занимљива туристичка дестинација.