Српско здравство последње у Европи

Здравство Србије је другу годину заредом заузело последње, 35. место у Европи у рангирању здравствених система, наводи се у истраживању које је спроведено за потребе Европског парламента.

Истраживање, под називом European Health Consumer Index (EHCI), урадила је експертска организација са седиштем у Шведској за потребе Европског парламента, а како преноси дневник "Политика", прошлогодишњи збир поена Србија није поправила ни за један бод.

У овогодишњем истраживању здравствени системи су рангирани у шест индикатора више него лане, укупно у 48 тачака, које су обухватиле шест подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници, а први пут ове године рангирана је и област превенције.

Здравство Србије је од 1.000 могућих поена добило 451, а највише опет Холандија са 870.

Дно лествице Србија дели са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском.

Негативно смо оцењени због тога што нашим пацијентима нису доступни електронски рецепти, што немају могућност електронског заказивања прегледа, због чекања дужег од 21 дан за терапију карцинома и чекања више од седам дана за преглед скенером, као и чекања на велике операције - више од 90 дана.

Позитивну оцену добили смо у истим областима као и лане: за вакцинацију деце, законом уређена права пацијената, за увид у медицинску документацију, док смо нешто слабије, али ипак позитивно оцењени јер до породичног лекара можемо да стигнемо у истом дану.

Ако је за утеху, како пише Политика, у значајном подручју оцењивања времена чекања добили смо 117 поена, што је више него што су добиле неке развијене земље.

У Норвешкој се чека дуже него код нас и они су добили само 83 бода, гора је ситуација и у Шпанији и Шведској, које су овде оцењене са по 100 бодова, али је зато Албанија на овом подручју добила невероватних 217 поена - више него Немачка и Грчка, које имају 200 бодова.

Нажалост, ово Србији није много помогло кад је реч о коначном збиру, јер су негативни поени добијени за велику смртност од инфаркта, смрт беба на рођењу, пораст стопе оболевања од рака, неоткривене случајеве дијабетеса, као и за болничке инфекције изазване отпорном бактеријом стафилокока - тзв. МРСА инфекција.

На молбу Политике да прокоментаришу ове резултате, Министарство здравља је одговорило да ће затражити од EHCI да доставе изворе података на основу којих је формиран поменути индекс, "с обзиром на чињеницу да једина релевантна институција из Србије - Институт за јавно здравље 'Др. Милан Јовановић Батут', никакав упит није добио, нити је достављао податке".