Од избора судија зависи независност судства

У Србији не постоји уставно питање веће важности од питања избора и престанка функције судија, и од начина на који ће оно бити решено зависиће усклађивање начела независности и одговорности судства, оцењено је на међународном скупу "Избор судија у Србији и региону - норма, пракса, предлози за промену".

Конференција на Правном факултету Универзитета у Београду окупила је еминентне правне стручњаке из региона, а помоћница министра правде Љиљана Благојевић подсетила је да Стратегија реформе правосуђа предвиђа додатне гаранције независности поред оних које су већ гарантоване Уставом.

Недавно је, како је подсетила, усвојен сет правосудних закона, који између осталог предвиђа буџетско преношење овлашћења на Високи савет судства, чиме се доприноси независности судства.

"Независност судства је и питање личног приступа, питање човека и његовог личног приступа према раду и одговорности", рекла је Благојевић, изразивши уверење да ће будућим законским решењима независност судија бити додатно ојачана.

Потпредседница Уставног суда БиХ Александра Мартиновић је, објашњавајући механизме којима се у тој држави гарантује независност судства, рекла да се у БиХ управо одвија дијалог са представницима ЕУ са циљем побољшања правосудног система.

Последице ће, како очекује, бити да се из регулаторних тела задужених за правосуђе потпуно или у највећој мери искључе представници законодавне власти, а тако и искључи могућност политичког утицаја.

"Сигурно је да постоје притисци који проистичу из незадовољства радом правосуђа, које без сумње треба побољшати, али не верујем да данас има притисака када је реч о конкретним предметима", рекла је Мартиновић, истичући да је сваки судија независан онолико колико сам жели, јер се све своди на личну храброст и моралну чврстину.

Професор Правног факултета у Осијеку Борис Љубановић уверен је да је Хрватска, у поређењу са осталим државама региона, отишла најдаље у гаранцијама независности правосуђа, јер о избору и напредовању судија у тој земљи одлучује струка.

За разлику од неких других држава у региону, Хрватска је строго раздвојила именовање судија од именовања тужилаца јер је, како је објаснио, заузето оправдано становиште да су то две супротстављене стране у поступку.

Такође, судије у Хрватској, како је рекао, бира веће у којем су од 11 чланова само двоје представници законодавне власти, док су остали представници струке.

"Нормативних утицаја од стране политичке власти нема, јер о напредовању судија одлучује веће, а напредовање зависи од оцена које судије добијају од својих колега", рекао је Љубановић новинарима у паузи конференције.