Повећан број можданих удара

На умор, вртоглавицу и поспаност ових дана се жале и они "челичног здравља". Промене температуре су највише тегоба донеле хроничним болесницима. У болницама је све више пацијената који су доживели мождани удар. Само на ВМА, пацијената с овом дијагнозом има за двадесет одсто више него петходних месеци.

У јединици за мождани удар на Војномедицинској академији готово да нема слободног кревета. На већи број пацијената, кажу лекари, утицала је зима, али и јака и масна храна која је ових дана доминирала на славским трпезама.

"Пре две недеље су почели да ми трну ножни прти са десне стране, па се ширило на леву и тако на руку. Последња три четири дана и ова десна страна. Сада не могу да се крећем", каже Ђуро Дубајић.

Начелник клинике за неурологију на ВМА Ранко Раичевић каже да постоји тренд повећања можданих удара у зимским месецима.

"Пре свега због климатских услова, због повећаног ризика, појаве хипертензије и срчаних обољења у тим месецима. То су главни фактори ризика за настанак можданог удара",каже доктор Раичевић.

Поремећај говора, дупле слике, несигуран ход - неки су од симптома можданог удара. Када се појаве, сваки минут је важан. Међутим, за ову као и за друге болести кључна је превенција.

"Ако би се испоштовали превентивни програм корекције главних фактора ризика-хипертензије, шећера, корекција липидних материја, исхране, гојазност, адекватне физичке акативности и ако би се адекватно односили према постојећим обољењима и узимала редовно терапија сматра се да би могли да смањимо учесталост можданих удара за половину", објашњава доктор Раичевић.

Мождани удар може сваког да задеси, независно од пола и година. У Србији сваких 20 минута неко доживи мождани удар, а сваких 60 минута неко умре од њега.