Хоће ли Србија допустити увоз ГМО

Поводом медијских спекулација да је Србија одбијена за чланство у Светској трговинској организацији, Министарство спољне и унутрашње трговине саопштава да држава за чланство у тој организицији не треба да аплицира, већ постаје члан када испуни услове - попут оних да не сме да забрани промет било ког производа, укључујући генетски модификоване. У међувремену, произвођачи сточне хране траже од државе да дозволи коришћење генетски модификоване сојине сачме у исхрани животиња.

У то да ће модификована сојина сачма модификовати цену меса - уверени су они који траже да се омогући њен увоз. Немају одговор колико ће месо бити и здраво.

Председник Групације произвођача хране за животиње Зоран Вукадиновић рекао је да је у последњих седам година увезено 58 милиона колограма меса, које је добијено од животиња које су храњене генетски модификованом производима.

"Истовремено имамо забрану увоза генетски модификоване сојине сачме која би спустила цену хранива", каже Вукадиновић.

Истовремено кажу да је стоке сваке године за два до три одсто мање.

"Наша производња меса је на најнижим гранама у последњих 20 година и сигурно да је један од узрока и скупа храна", рекао је Ненад Будимовић из ПКС.

Цена генетски модификоване сојине сачме је од 30 до 40 одсто нижа од немодификоване. Ипак, противници њеног увоза сматрају да увозно месо није јефтиније зато што су животиње храњене јефтинијом сојом већ је неквалитетно и са истеклим роком трајања. У ЕУ је шест месеци, у Србији годину дана. Наводе и друге разлоге.

"Производња сточне хране је једна од ретких која се ослања на 95 одсто на домаће сировине. Шта сад треба да направимо увозно зависну произуводњу, да зависимо од жетве модификоване соје у Бразилу или Аргентини", каже Зоран Петковић из "Протеинке".

Као чланица СТО, Србија није обавезна да дозволи производњу хране с генетски модификованим организмима, попут неких европских земаља, али не сме да забрани промет. Садашња законска регулатива спречава је да постана 160. чланица СТО.

Бојана Тодоровић из Министарства спољне и унутрашње трговине каже да у било ком моменту када Србија испуни системске услове, одноасно своје законе усклади са законима ове организације, тај процес ће се окончати, што може бити за два-три месеца јер не постоје никакви рокови, ограничења у погледу времена.

Хоће ли Србија у настојању да постане део Светске трговинске организације допустити увоз генетски модификованих организама, у Министарству пољопривреде за сада немају јасан одговор.

Успостављање реда на тржишту хране допринеће већој безбедности потрошача, што је примарни циљ Министарства. Промет било које робе или намирнице које утичу на здравље и живот грађана мора да се одвија у строго контролисаним условима, а производи морају бити јасно декларисани, наводи министарство пољопривреде.

Случајно или не, али свака земља чланица ЕУ, претходно је постала чланица Светске трговинске организације.