Са стресног посла брже у пензију

У инвалидску пензију Срби најчешће одлазе због кардиоваскуларних обољења. Следе их тумори и неуропсихијатријске болести. Колико на те болести утиче стрес на послу само се наслућује, пошто истраживања нема. Не води се ни прецизна евиденција са којих се радних места најчешће одлази у инвалидску пензију.

Велика је конкуренција у самом врху листе занимања са којих се прерано одлази у пензију. Запослени у здравству су међу најугроженијима, слажу се стручњаци.

У Синдикату медицинских сестара и техничара упозоравају да су од испитаних 4.000 сестара, скоро трећина инвалиди рада.

Драгица Дашић из тог синдиката каже да су сестрама придодати физички послови у вези са инвалидима иако им то не припада по образовању.

"Конкретно, носе пацијенте, врло тешке. При том, оне саме нису способне то да раде и нема ко да им помогне. Преносе кревете, наткасне, све оне физичке послове", наводи Дашић.

Васпитачи, неговатељице у дому за старе, професионални возачи, новинари - занимања су која такође имају висок ниво стреса на послу, оцењују у Институту за медицину рада.

Шалтерски службеници и оператери у информативном центру први су на удару незадовољних грађана.

Портпарол ЕДБ-а Александра Алагић каже да нема физичког злостављања, али да вербалног и психичког има у великој мери.

"Тешке су речи које падну када су потрошачи незадовољни. Има јако доста вређања, има ружних речи, свега онога што није потребно", наводи Алагић.

Стрес је један од кључних критеријума када се одлучује колико је тешко обављати неки посао, истичу у Институту за медицину рада.

Студија којом предлажу бенефиције за одређена занимања у медицинској струци, кажу, чека боље финансијске дане. Док се држава не запита колико људи стрес одведе у инвалидску пензију, плаћаћемо много више.

Превентива штеди новац

Директор Института за медицину рада Александар Миловановић каже да ће инвалида бити више, да ће остали морати адекватно да брину о њима, и да стога треба превентивно деловати.

"Здрав радник на здравом радном месту. То је оно што је успех сваке државе. Један динар у превентиви, штеди 16 динара у куративи. Кад држава то буде схватила бићемо богатији за много и материјалног и здравог радно активног становништва", истиче Миловановић.

Ни у ПИО Фонду немају званичне податке о занимањима са којих се најчешће одлази у инвалидску пензију. Узроци су бројни: стрес, повреде, дијагнозе, или услови рада.

Једини критеријум за пензију је колико је неко способан да обавља посао.

Директор Сектора за медицинско вештачење ПИО Фонда Александар Милошевић наводи да за разлику од 2002. године, када се радна способност ценила према послу који неко обавља, Закон од 2003. говори о потпуном губитку радне способности, где се радна способност не цени према послу који неко обавља, већ се цени општа радна способност.

Осим што нема прецизне статистике о томе који је најчешћи узрок инвалидских пензија, нема података ни колико је лажних инвалида у пензији.

Чињеница је да је у претходној години било 17.500 захтева за ранији престанак рада због болести.