Где су ватрогасци добровољци?

Традиција добровољних ватрогасаца у Србији је дуга, али активних добровољаца готово и да нема, осим појединаца у неколико градова. Кроз измене и допуне Закона о пожарима, предвиђено је дефинисање статуса ових ватрогасаца, али се чека и решење за њихово финансирање.

Да би ватрогасци добровољци били плаћени, као на пример словеначки добровољци, потребно је изменити различите финансијске прописе.

Они дотрчавају тамо одакле сви беже. Не повлаче се, иако их је мање него што је потребно. У региону Пољанице, на Власини и у Сурдулици недостају бар још две ватрогасне јединице, али и активни и добро опремљени добровољци.

Командант Ватрогасног батаљона у Врању Ведран Ташковић каже да добровољних ватрогасних друштава има у Врању, Владичином Хану и Сурдулици.

"Међутим, по Закону о ванредним ситуацијама, они још увек не функционишу како би требало јер немају формиране ватрогасне јединице. Због тога на њих не рачунамо у гашењу пожара", објашњава командант Ташковић.

Добровољци морају да прођу све провере, обуку, да положе стручне тестове у МУП-у. Сами набављају опрему, организују помоћ професионалцима и раде бесплатно. Да би се то променило, неопходна је промена постојећих закона.

Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић каже да не постоји посебан закон који дефинише статус добровољног ватрогасца у Србији.

"Ватрогасци добровољци немају дефинисан начин финансирања. На основу тога не могу ни да купују, ни да набављају опрему. Због тога добровољство живи најтеже дане у Србији у протеклих неколико година", каже начелник Марић.

"Ниједна држава у Европи не одриче се добровољаца, не би требало да то буде случај ни у Србији", додаје Марић.

Пожар који је пре више од 140 година уништио десетак кућа, звоник, кров цркве, као и зграду старог Магистрата, подстакао је Земунце да се организују. Добровољно ватрогасно друштво које је убрзо после тога настало, и данас ради. Последњих деценија просторије деле са професионалцима.

Командир добровољног ватрогасног друштва ''Матица'' у Земуну Хасим Бабић каже да је допринос добровољаца мањи у односу на допринос професионалаца, али да је веома значајан.

"Они су врло сретни, причају данима како су помогли, како су спасили некога из пожара, како су извукли некога из саобраћајне несреће. Пре свега, пуног су срца", додаје командир Бабић.

Добровољно ватрогасно друштво у Земуну има и резервисте и оперативце. Чанови су старости од осам до 80 година. То је једно, од два таква друштва у Београду чији чланови учествују у акцијама гашења пожара и спасавања.

У Немачкој и Сједињеним Америчким Државама добровољци чине 70 одсто ватрогасаца. За разлику од својих колега у Србији, они су за то и плаћени.