Институти изван политике

Долазак страних стручњака као саветника у Владу отвара питање да ли у институтима у Србији има научника који би помогли опоравак земље, или је решење проблема у рукама странаца.

Иако у Србији има неколико десетина института у којима је запослено готово 4.000 истраживача, научника, доктора наука, једни сматрају да су њихова вишедеценијска искуства недовољно искоришћена, а други да они не могу да утичу на практичну политику.

Некада су се у њих склањали неподобни професори, затим су из њих излазили политичари, председници влада, државе, странака. Институти су, међутим, сматрају упућени, увек били скрајнути када је у питању креирање државне политике.

Генерални директор Економског института Драган Шаговновић каже да се пројекти формулишу тако да су, у принципу, примарно намењени страним консултантима.

"Пропозиције пројеката су такве да домаћи консултанти, укључујући и Економски институт, који је највећа консултанска кућа у Србији, јако тешко сами могу да аплицирају за те пројекте", каже Шаговновић.

Да од домаћих стручњака држава итекако има користи, тврде у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Највише сарађују са институтима и тренутно финансирају око 800 пројеката.

"Ми имамо од тог броја 27 пројеката који су баш дефинисани у тематској групацији унапређења државне политике и националног идентитета, где су баш пројекти везани за унапређење државне политике", каже проф. др Јован Базић из Министарства за просвету, науку и технолошки развој.

Базић каже да резултате тих истраживања достављају релевантним министарствима, али да не могу да утичу на то колико они користе та истраживања.

Ако се не рачунају институти који се баве науком због науке, остаје мали број оних чија су истраживања и савети примењиви у свакодневној политици.

"Бојим се да наши институти немају никакав утицај на креирање државне политике, зато што државна политика не види потребу у подршци научне заједнице", каже извршни директор Београдске отворене школе Милорад Бјелетић. 

Са друге стране, како каже Бјелетић, и научна заједница се не труди довољно да утиче на политички живот, политичке опције, због тога што је то ризично и опасно.

"Ви када предложите неку опцију, кандидујете неку политику, она има цену и онда они који ће плаћати ту цену, једноставно стварате непријатеље", додаје Бјелетић.

У Србији су регистрована 64 института, и већина је стара и по неколико деценија. Само шест има мешовито власништво, док је остале основала држава. Заједничко им је то што се финансирају искључиво кроз пројекте за домаће и стране компаније и институције.