Судије туже државу

Судије и тужиоци који 2009. године нису реизабрани на правосудне функције коштаће државу више него да су остали на послу. Иако су одлуком Владе после реизбора остали на платном списку Министарства правде, није им исплаћивана цела плата. Сада туже државу за материјалну, али и нематеријалну штету због душевног бола. Штета коју ће држава платити носиоцима правосудних функција износиће више десетина милиона евра.

Сви који су 1. јануара 2010. године остали изван суднице током две године и осам месеци, колико су били без посла, добијали су накнаде које су биле мање од плате коју би имали да су реизабрани. После одлуке Уставног суда да се врате на посао, око 600 судија и око 120 тужилаца одлучили су да туже државу.

"Сви имају право или већина има право на накнаду материјалне штете која се огледа у разлици накнаде плате и плате које су примале судије и тужиоци и које би примали и те судије и тужиоци да су могли да раде, али су назонитим радњама Високог савета судства и Државног већа тужилаца били онемогућени у томе", каже председница Друштва судија Драгана Бољевић.

У правобранилаштву је до сада покренуто око 700 парница за накнаду штете. У првом степену одлучено је у око 170 поступака, од чега је око 10 пресуда постало правоснажно. У просеку, материјална штета износи више од милион и по динара по предмету, што значи да ће се, када све одлуке постану правоснажне, судијама и тужиоцима исплатити више од милијарду динара.

Многи од њих поднели су тужбе и за накнаду нематеријалне штете.

Председник Удружења тужилаца Горан Илић каже да се она углавном подноси због повреде угледа.

"Процес реизбора судија и тужилаца праћен је некаквом врстом медијског проскрибовања тужилаца и заменика. Претпостављам да је то повод тужиоцима и заменицима да подносе тужбе и да у грађанском посптуку захтевају надокнаду нематеријалне штете", каже Илић.

У правобранилаштву кажу да, иако мање, има велики број тужби због повреде части и угледа. Према њиховим подацима, судије и тужиоце траже од 600.000 до чак шест милиона динара.

Бољевић каже да у неким срединама судије заиста нису биле понижаване, стигматизоване, вређане, али у неким срединама јесу.

"У зависности од тих конкретних услова одмерава се једна правична новчана накнада као компензација за дужину и јачину болова које је сваки појединачно трпео", каже Бољевић.

У периоду од реизбора до повратка на посао око двадесет судија и тужилаца је умрло, али њихове породице имају право на накнаду штете.

Међу подносиоцима тужби има и оних који су отишли у адвокате, па осим нематеријалне штете, траже да им се надокнади уписнина у Адвокатску комору која у просеку износи око 200.000 динара.