Проблеми онколошких пацијената

У Србији је стопа смртности од карцинома већа него у развијеним земљама, зато што се код многих пацијената болест касно открије. На исход лечења утиче и то што се у појединим онколошким центрима на зрачну терапију чека и по неколико месеци, а често нема ни свих лекова, јер их здравствене установе нису набавиле.

Телевизијски стваралац који је генерацијама малишана поклонио серије "Невен", "Бабино унуче" и "Метла без дршке" Тимоти Бајфорд већ осам година се бори са карциномом. Каже да су му сама болест и несносни болови који је прате најмањи проблем.

"Највећи проблем је да сваки месец имам исти лек. Када добијем рецепт, то је лекару као да први пут ради. Уместо да само обнове као што је би прошли месец, ја морам све да идем из почетка", прича Бајфорд.

Сличну судбину деле и многи други онколошки пацијенти у Србији.

Тамара Стокић из Удружења пацијената оболелих од рака дебелог црева и јетре каже да, на пример, пацијент из Бора који добије оралну терпију, мора да долази два пута до Београда за прву кутију.

Према њеним речима, други проблем је то што су трошкови велики и пацијенти у великом броју случајева одустају од те терапије.

На Институту за онкологију, од јутра до иза поноћи, 150 пацијената прими хемиотерапију, а 350 радиотерапију. Листе чекања готово да нема.

Дирекор Института за онкологију и радиологију Србије доктор Зоран Ракочевић каже да је та установа, радом у три смене, омогућила да амбулантни пацијенти на почетак радиотерапије чекају од четири до пет дана, а они који се хоспитализују четири недеље.

Пример тог Института је редак, пошто Србија има 14 апарата за радиотерапију који се често кваре, а недостају и стручњаци.

"Седамдесет болесника тренутно је на чекању за амбулантно зрачење, 80 чека на хоспитално лечење" наводи Весна Димитријевић из Центра за онкологију и радиологију Клиничког центра у Крагујевцу.

Центар има 40 постеља за пацијенте на хоспиталном лечењу, док су остали на чекању до фебруара, каже докторка Димитријевић.

Слично стање је и у осталим онколошким центрима у Србији. Решење би могло да буде обнављање онколошке опреме. Из ресорног министраства поручују да ће издвојити око 700 милиона динара за те намене.