Научници се надају бољим данима

Научни потенцијал Србије је огроман, али забрињава податак да за истраживања често недостају основни материјали. Многи напуштају земљу јер су понуде из иностранства неодољиве, али постоје и они који ни по коју цену не би отишли.

Бранислав Цветковић јe пре шеснаест година освојио бронзану медаљу на Олимпијади у Аргентини. Од тада је дипломирао, магистрирао, докторирао, завршио постдокторске студије, постао научни сарадник у Институту за физику, професор у Математичкој гимназији и отац једне девочице. Не само да је остао у Србији, већ жели ту да живи.

"Сматрао сам да је ово мој дом и трудио сам се да буде боље место за живот. Оно што држава треба да уради јесте да побољша услове за научни рад и да оснује компаније које би запослиле младе", каже физичар Бранислав Цветковић.

У Србији није лако бити научник. Због неплаћања чланарине био је укинут приступ часописима, а смањен је и трошак за путовања на конференције.

"Научници са којима се срећемо у научној заједници жале се на скуп проблема међу којима је највећи проблем финансирање материјалних трошкова", каже Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

Понуде из иностранства су неодољиве, те многи напуштају земљу. Фонд за младе таленте годишње стипендира 1.500 студената и покушава да најбоље задржи у земљи.

"Држава и друштво жели да истакне, да вреднује њихове напоре. Мислим да је ово главна порука, јер ако се узме у обзир да је велики број младих напустио земљу, јасно је да није било системског решења и јасне поруке", рекла је министарка за омладину и спорт Алиса Марић.

Научници у Србији надају се бољим данима. До тада, професор Бранислав Цветковић није сигуран да ли да се радује успеху својих ученика у иностранству или да жали што одлазе.