Времеплов (10. мај 2013)

На данашњи дан 1594. године спаљене су мошти Светог Саве на Врачару у Београду. Тело Светог Саве, једног од твораца српске средњовековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед ИИИ наредио је Синан - паши да по сваку цену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци верујући у исцељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали. Турци су пронели ковчег из Милешеве кроз целу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обе стране Дунава видели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су желели да униште његов култ, потисну хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене, али је Светосавље наџивело турско ропство.

Актом Попечитељства просвештенија Србије од 10. маја 1844. године основан је Народни музеј у Београду. Акт је потписао начелник Попечитељства писац Јован Стерија Поповић. Рад на прикупљању старина отпочео је много раније. Године 1842, у Србији је упућен позив да народ прикупља значајне старине, које су се чувале у тадашњем Попечитељству финансија. Захваљујући томе, већ на почетку рада Народни музеј је располагао колекцијом вредних књига, ретког оружја, старог новца и слика. Брига о Музеју поверена је Друштву српске словесности, а смештен је у Капетан - Мишином здању. Зграда у којој се данас налази Народни музеј подигнута је 1903. године, по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. У фондовима музеја налази се око три стотине хиљада музејских предмета, од којих је највреднији рукопис Мирослављево јеванђеље.

Филмска глумица Ита Рина (Италина - Ида Кравања) преминула је 10. маја 1979 године у Будви. Била је прва наша филмска звезда која је стекла међународну славу. Свој деби имала је већ са 20 година у филмовима "Двоје испод небеског свода" и "Последња вечера". Њену лепоту запазио је немачки филмски продуцент Остермајер, који је позива у Берлин на пробна снимања. Тамо је 1926. снимила први филм "Шта деца крију од родитеља", а затим је у Немачкој и Чехословачкој снимила још десетак филмова, међу којима су најзначајнији "Еротикон" Густава Махатија и "А живот тече даље" са Звонимиром Рогозом. Одбијала је позиве да оде у Холивуд. Пред рат је снимила филмове "Централа Рио", "Велови страсти", "Срамота" и "Фантом Дурмитора", а затим се удала за београдског инжењера Миодрага Ђорђевића и постала Тамара Ђорђевић. На платну се појавила поново тек 1960. године у филму Вељка Булајића "Рат". Последње године живота провела је у Будви, где је и преминула.

1760. - Рођен Клод Жозеф Руже де Лил, књижевник и композитор, аутор "Марсељезе" (Лон л Соније, 10. 05. 1760 - Шуази л Руа, 26. 06. 1836)

1847. - Рођен Јоца Савић, позоришни глумац и редитељ (Нови Бечеј, 10. 05. 1847 - Минхен, 07. 05. 1915)

1854. - Умро Константин Богдановић, политичар, публициста и књижевни критичар (Рума, 14. 03. 1811 - Нови Сад, 10. 05. 1854)

1864. - Донет први војно-судски закон у Србији

1871. - У Франкфурту на Мајни потписан мировни споразум о завршетку Француско - пруског рата

1873. - Умро Лаза Телечки, позоришни глумац и редитељ (Кумани, 23. 07. 1839 - Нови Сад, 10. 05. 1873)

1889. - Умро Михаил Јефграфович Салтиков - Шчедрин, руски књижевник (Спас-Угол, 27. 01. 1826 - Петроград, 10. 05. 1889)

1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог председника изабран митрополит српски Михаило

1899. - Рођен Фред Астер (Фредерик Аустерлиц), амерички играч и филмски глумац (Омаха, 10. 05. 1899 - Лос Анђелес, 22. 06. 1997)

1904. - Умро Хенри Мортон Стенли, енглески новинар и истраживач (Денби, 28. 01.1841 - Лондон, 10. 05. 1904)

1922. - Рођен Миодраг Протић, сликар, теоретичар и историчар уметности, оснивач и први управник Музеја савремене уметности у Београду (Врњачка Бања, 10. 05. 1922)

1923. - Краљевина СХС и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању "слободне зоне" у Солуну

1931. - Рођена Олга Оља Ивањицки, сликарка, једна од оснивача групе "Медиала" (Панчево, 10. 05. 1931- Београд, 24. 06. 2009)

1933. - Нацисти спалили преко 25.000 књига "декадентних" писаца пред зградом Рајхстага у Берлину

1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару

1939. - Рођен др Влајко Брајић, професор Правног факултета у Београду, академик (Липово, 10. 05. 1939 - Београд, 01. 10. 2004)

1939. - Рођен Ивица Видовић, хрватски позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 10. 05. 1939 - Загреб, 18. 04. 2011)

1940. - Немачка напала Белгију, Холандију и Луксембург у Другом светском рату

1958. - Рођен Владимир Дивљан, композитор, гитариста и певач групе "Идоли" (Београд, 10. 05. 1958)

1977. - Умрла Џоан Крафорд, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Сан Антонио, 23. 03. 1908 - Њујорк, 10. 05. 1977)

1997. - Катастрофални земљотрес у Ирану

2006. - Умро Александар Зиновјев, руски филозоф и књижевник, професор Филозофског факултета у Москви, дисидент (29. 09. 1922 - Москва, 10. 05. 2006)