Између Кембриџа и Београда

На Кембриџу тренутно студира 50 српских студената. О томе како да се мотивишу за повратак у земљу по стицању дипломе разговарали су са државним секретаром омладина и спорта Ненадом Боровчанином, који је најавио да ће у договору са Министарством просвете до јула бити отворен Национални центар за признавање занимања и степена знања стечених у иностранству.

Тиме би им био омогућен несметани наставак каријере, и уштеда времена и
новца. А професори обећавају константну универзитетску сарадњу Кембриџа и Београда.

Почасни доктор Универтитета у Београду сер Пол ЏаЏ каже да често среће наше некадашње и садашне студенте Кембриджа. Једно од битних питања је како помоћи младима који су жељни знања и који желе да што пре дођу до посла.

Сер Пол Џаџ каже да су сви максимално искористили време проведено на Кембриџу, а чини се да су нашли добар посао овде у Србији, али и у Македонији.

"Постоји велики ентузијазам. Сви млади људи трагају за знањем. Требало би само да им омогућимо да могу да питају, да дозволимо ученицима и студентима да буду креативни", каже Пол Џаџ.

Тренутно Универзитет у Кембриџу и Универзитет у Београду припремају Темпус пројекат који треба да се бави развојем информационе, комуникационе и медијске писмености. Зато је веома важан Кембриџов Центар за стране језике.

"Сматрамо да ћемо заједнички са Центром за стране језике моћи да развијамо наставне материјале који су везани за учење српског језика као страног, и за преузимање наставног материјала од Кембриџа који се односе на учење других страних језика", каже проф. Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду .

Филолошком факултету, на коме се изучавају 34 страна језика, оваква грађа ће вишеструко користити. Болоњским језиком речено, у три модула - језик, књижевност, култура, упаковано је све оно што је филологија.