Боље стање у правосуђу Србије

Учесници округлог стола о реформи правосуђа сложили се да је стање у српском правосуђу поправља, да је бар што се тиче стања у овој области Србија заслужила датум за почетак преговора са ЕУ, али и да треба више радити на независности правосуђа.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић изразио је очекивање да ће Национална стратегија за реформу правосуђа за период од 2013. до 2018. године и акциони план за њену примену бити завршени и дати на усвајање крајем јуна. 

Бацковић је, на Танјуговом округлом столу "Правосуђе - реформа, мониторинг, резултати", најавио да ће, по усвајању стратегије, први нормативни оквири који ће бити мењани или усвајани на основу стратегије заживети на јесен.

Председник одбора Скупштине Србије за законодавство и уставна питања Владимир Цвијан рекао је да је, након напора које је садашња Влада уложила у процесу реформе правосуђа и борбе против корупције, сасвим природно то што правосуђе више није препрека процесу евроинтеграција.

Према његовим речима, грађани виде да су ствари у правосуђу кренуле добрим путем, да им је правда ближа, и зато је план владајуће коалиције да настави да ради у овом правцу и досадашњим темпом.

Цвијан је подсетио да је у последњих десет месеци предузета жива законодавна активност у процесу реформе правосуђа, и да су неки од закона у тој области, попут "Маријиног закона" којим се регулише борба против педофилије, чак једногласно усвојени у парламенту.

"На велику подршку домаће и међународне јавности наишло је и то што су у праксу враћена јавна слушања и расправе о законима, и то што је Министарство правде показало да има слуха за сугестије јавности", рекао је Цвијан.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић рекла је да је, што се тиче стање у правосуђу, Србија заслужила да добије датум за почетак преговора са ЕУ.

Она сматра да је стање правосуђа у Србији чак боље него у неким земљама Европске уније, али да је реформа правосуђа у Србији ипак тек на почетку и да је то дуг процес.

Када је дошло до промене власти, рекла је Бољевић, и грађани и судије и тужиоци и људи запослени у правосуђу су осећали огромну наду да ће се ствари променити на боље јер је ситуација у правосуђу била "фрапантно лоша" после три такозване реформске године.

"Сви иступи министра правде су били такви да би практично свако од нас и судија и тужилаца могао да их потпише јер је говорио оно што смо мислили", навела је Бољевићева.

Она је додала да је "прво разочарење" што је Министарство правде рекло да је немогуће дирати у чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, иако је је Друштво судија у августу доставило предлоге како је могуће покренути поступак опозива тих чланова.

Други проблем је, како тврди, што у правосуђу, иако се вратило око 500 од више од 800 неизабраних судија, и даље влада велика неизвесност.

Према њеним речима, трећи велики је изазов је сет правосудних закона, јер се, иако је било неопходно повећање броја судова, ствара ситуација да судије могу да се преместе из Суботице у Врање или из апелационог у основни суд и то без њихове сагласности и унапред утврђених критеријума што, како тврди, угрожава независност правосуђа.