Пуста села Србије

У српским селима напуштено је више од 50 хиљада кућа, а тек свако осмо село не бележи пад становника, подаци су Одбора за село Српске академије наука и уметности. Многима који су остали на имању, за пристојан живот недостају инфраструкура и посао. Више бракова и деце, укрупњавање поседа и оживљавање задруга добри су кораци да се заустави пропадање села.

Они који су остали на селу, кажу да се празне куће и авлије јер људи неће да раде, а хоће лепо да живе. Око 1.000 српских села остало је са мање од 100 становника.

У селима, нарочито оним далеко од града, живе углавном стари. А велики број младих, између 35 и 40 година, није засновао породицу. Без вртића и дома културе је више од 3.000 села. Своју пошту нема 2.000 места, а њих 5.000 нема асфалтиране путеве.

Да близина града није пресудна да село не остане празно показује и пример засеока Пећине, у селу Рипањ, које је од центра Београда удаљено само 25 километара. Иако имају плодну земљу, путеве, улична светла, школу, пошту, млади из овог места радије одлазе да живе са оне стране Авале.

За Рипањ кажу ни већег села - ни мање сељака. Куће и имања на продају. У засеоку Пећине више нема ни људи, ни стоке.

"Неће да раде осам сати, има их што нигде не раде, него мало мућкају - тамо вамо. Кажу смрди им на балегу, смрди у кући. Кад си сељак, кад имаш стоку, не можеш да будеш лепо обучен, кад си у опанцима, гумењашима", каже Миливоје Марковић из Пећине.

Станимирка Марковић из Пећине каже да ко је отишао, он је направио куће и више неће да долази, а остало је само неколико старих људи.

За 15 до 20 година процењује се, нестаће 1.200 села, тј. свако четврто. У онима која се боре да опстану гасе се и задруге, па су сељаци неретко препуштени себи.

Агроекономиста Миладин Шеварли каже да ако једна задруга покрива два села, то значи да је 1.500 села остало без економске организације, за економску, социјалну, културну и еколошку одрживост тих подручја.

"Ми причамо у друштву да за једно радно место треба 10.000 долара. А зашто не би једној породици на селу било дато 10 хиљада долара да добије основно стадо - било то свиња, говеда, оваца,  да би могли започети производњу", каже Драган Шкорић, председник Одбора за село САНУ.

У селима је и око 400 хиљада хектара необрађеног земљишта и хиљаде празних штала. Упућени апелују да се за та места треба борити јер чине око 80 одсто територије Србије и у њима још живи око три милиона људи.