Ситуација у медијима проблем друштва

Лоша ситуација у медијима је друштвено релевантан проблем речено на дебати „Етика информисања - медији између слободе и одговорности". У Србији не постоје услови за самоодрживост медија, речено на дебати коју су организовале Фондација Центра за демократију и "Фридрих Еберт".

Огласно тржиште у Србији вреди 70 милиона евра што је недовољно, а проблем је и што се нови медији покрећу без бизнис плана и обезбеђених средстава за функционисање, каже Јованка Матић из Института друштвених наука.

Матић је рекла да је низак степен професионализма новинара поред економских проблема кључан за лошу ситуацију у српским медијима.

"Одговорно новинарство искључиво зависи од новинара и у томе му је главни савезник цивилни сектор", рекла је Јованка Матић.

Завршни рачуни од последње три године у 12 водећих дневних листова показују да су профитабилно пословала четири - Рингиер, Данас, Привредни преглед и Нишке новине, као и да 43 одсто водећих недељника не послује профитабилно.

"Медији се удварају публици или држави и оглашивачима. Притисак на медије ће се појачавати и све је мање простора за професионално деловање", рекла је Јованка Матић.

Председник Фондације Центар за демократију Драгољуб Мићуновић је оценио да је зависност медија од власти и капитала огромна сметња у друштву, као што су некад биле цензуре у тоталитарном друштву.

Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа је рекла да је кључно питање у области медија зашто у приватним медијима нема синдиката и ко то спречава.

"Ми се залажемо да држава не изађе из медија, јер би 5.000 наших колега остало без посла. Слободу новинара штите колективни уговори и синдикати, а они постоје само у медијима у којима је држава задржала власништво", рекла је Драгана Чабаркапа.

Не може се очекивати од новинара који имају нередовна примања, често око 20.000 динара, да се баве истраживачким новинарством, рекла је Чабаркапа.

Аналитичар Милан Николић је оценио да су медији у Србији у служби приватних интереса и да због нетранспарентности власништва није јасно које се информације и у чијем интересу објављују, као и да је мноштво непроверених информација.

Николић, који је и члан Управног одбора Радио-телевизије Србије, каже да је јавни сервис у тешкој финанцијској ситуацији и да му треба око 100 милиона евра годишње за нормално функционисање, а да има око 60 милиона.

Дебата "Етика информисања - медији између слободе и одговорности" одржана је у оквиру пројекта "Демократски политички форум", а организовали су је Фондација Центар за демократију и немачка Фондација "Фридрих Еберт".