Неспремни за одбрану од града

У Србији је почела сезона одбране од града, а противградне станице у просеку имају по три ракете, а да би систем био ефикасан потребно је барем четири пута више. У току је набавка нових 4.000 ракета, за шта је издвојено 120 милиона динара. Уз то и стрелци су незадовољни накнадом коју добијају.

Пољопривредник Миленко Миловић осигурава своје усеве, али и поред тога нерадо се присећа када му је пре две године град уништио лубенице.

"Гледаш, хваташ се за косу, али ништа не можеш да помогнеш, прекрстиш се и кажеш дај боже прекини ово, али страшно је то доживети да имаш нешто лепо и да после пет минута немаш ништа", прича пољопривредник из Липнице код Чачка Миленко Миловић.

Штета од града била би мања, када би противградна заштита функционисала боље. Иако би свака станица требало да има бар 12 ракета, стрелци су добили тек по три.

Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић каже да средства нису обезбеђивана ван сезоне.

"Све се ово ради ван сезоне, а не у јеку сезоне. Нажалост, код нас је тај редослед потеза обрнут", каже Марић.

У наредних месец дана требало би да буде набављено још 4.000 ракета, што је и даље мање од потреба. Нешто боље је у општинама које саме купују ракете. Тако су на пример у Чачку стрелци добили по девет ракета.

"Ми смо једна од општина која често има штете од града, може да се деси на сваке три године једна да не буде штета, али те штете кад се десе стварно су велике и увек су исказане у милионима динара", каже шефица службе за пољопривреду у градској управи Чачак Весна Павловић.

Осим што годинама у назад сезону одбране од града започињу са мањим бројем ракета него што је потребно да би систем добро функционисао, стрелци кажу и да им накнада није мењана већ пет година, иако је више него скромна.

"Та је плата врло потцењена, она је 4.000 динара и то је баш јадно и бедно и жалосно", каже стралац Марко Боројевић.

Иако се сви слажу да су накнаде за рад стрелаца мале, у овом тренутку не могу да буду веће.

"Буџетска средства су опредељена, број стрелаца је одговарајући броју станица за противградну заштиту и не видим начин да се то сад повећа", каже директор РХМЗ-а Владан Коцић.

Решење је у новом закону о противградној заштити, чије се усвајање тражи по хитном поступку. Рачуница УН показује да се један евро уложен у превентиву, десетоструко враћа. Али када уложите мало или ништа, као што је то случај у Србији, онда ни множење са десет не даје резултате. Осим на пијаци, када све поскупи, јер је град убио род.