Здравим животом против повишеног притиска

Директор Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Драган Илић указује да у стопи морталитета у Србији кардиоваскуларне болести учествују са преко 50 одсто, али и да се здравим начином живота може допринети смањењу ризика за појаву тих болести.

Светски дан здравља, 7. април, ове године је посвећен повишеном крвном притиску и биће обележен под слоганом "Да ли сте под притиском". 

Истраживања показују да скоро половина оболелих и не зна да има повишен притисак, који је истовремено и болест и фактор ризика. Нисмо бољи ни у превенцији и лечењу и осталих болести.

Светско истраживање је показало да је Србија на 11. месту по смртности, да најчешће болујемо од рака дојке, дебелог црева и јетре.

"Бележимо пораст стопе обољевања и умирања посебно од малигних болести. Што се тиче кардиоваскуларних болести имамо велики проценат становништва који болује од тих болести и у стопи морталитета кардиоваскуларне болести учествују са преко 50 одсто", указао је Илић у Дневнику РТС-а.

Повишени крвни притисак је један од главних фактора ризика, који сам по себи представља болест, али који је и фактор ризика за друге болести, назначио је Илић.

"Нажалост, имамо ситуацију и да велики број грађана није свестан да има повишен крвни притисак, што је још један показатељ да здравствена служба мора значајније да се укључи у процес здравља и указивања на значај контроле здравља", рекао је Илић.

Када су у питању кардиоваскуларне болести здравим начином живота се може смањити ризик за појаву тих болести, рекао је директор "Батута"  и објаснио да постоје и наследни фактори на које не можемо утицати, али да и код оних који имају неки наследни фактор здрав начин живота може допринети смањењу ризика за појаву кардиоваскуларних болести.

"Ту је правилан начин исхране на првом месту. У условима економске кризе није једноставно обезбедити квалитетну исхрану, али оно што можемо свакако учинити јесте да смањити количину соли у храни, што ће значајно допринети да се смањи потенцијални ризик за појаву повишеног крвног притиска. Ту је, наравно, физичка активност, смањење стреса, ту је елиминација свих фактора ризика као што је пушење, конзумирање алкохола", саветује Илић.

У последњих десет година забележен је значајан пораст малигних обољења у Србији. Посебно се то односи, када су у питању жене, на карцином дојке и карцином грлића материце, али ту су и карцином плућа и дебелог црева, рекао је Илић и указао на значај скрининг програма који подразумевају континуирану контолу здравственог станња становништва.

"Све врсте малигних тумора су у порасту. Зато су ови скрининг програми, који су препознати као један од националних приоритета изузетно важни", каже Илић.