Дан студената, године проблема

Београдски универзитет обележава Дан студената, у знак сећања на студентскe демонстрације против фашизма, 4. априла 1936. године, када је у протестима погинуo студент права Жарко Мариновић.

Установа Студентски центар Београд, организује спортска такмичења, избор за најбољег студента, и такмичење у певању. Финално вече се традиционално обележава у великој сали Дома културе у Студентском граду, где се проглашавају победници.

На платоу испред Студентског града традиционално се организује велики концерт, где ће главни извођачи бити бенд Земља Грува, а очекује се до 10.000 студената. Дан студената обележава се пригодним програмима и на факултетима и у студентским домовима.

Ипак, кад 4. април прође, студентима остају исти проблеми као и претходних година. Почеци академске године били су у знаку протеста због нејасних критеријума за упис наредне године и високих школарина.

Просечан студент Универзитета у Београду има прилику седам пута да обележава Дан студената, јер је просечно време студирања седам година. Нису ретки ни студенти који на факултетима проведу и више од деценије а просечно време студирања не смањује се значајније већ 20 година иако је уведен Болоњски систем школовања.

Болоњски проблеми

И са "школовањем по Болоњи" и даље постоје велики проблеми, јер реформа није извршена до краја. Програми су наусклађени, новине се не поштују, а академци се често жале и да је литература застарела.

На чувеној Шангајској листи, Универзитет у Београду је први пут прошле године уврштен на листу 500 најбољих светских универзитета. Сви су сагласни да је то велики успех, а посебно јер је БУ иза себе оставио универзитете из региона, у Љубљани и Загребу.

Ипак, у пракси, студенти не осећају да су дубље реформе спорведене, и зато њима тај пласман не значи много. Да би БУ остао на тој листи потребно је више улагања и доследнија реформа образовања.

Студенти често попуњавају разне евалуационе упитнике у којима оцењују рад професора и факултета, али се њихов глас мало вреднује, па зато та пракса губи на значају. Такође, у процес одлучивања и спровођења реформи морају се укључити и студентски парламенти и организације.

Проблеми настају и након завршетка студија. Прве генерације болоњских студената окончале су студије, али је мало њих добило дипломе, јер постоје проблеми са њиховим издавањем, и на њих се чека годинама.

Већи проблем представља запослење. Број незапослених је у порасту, а на бироу чекају чак и доктори наука. Србија је међу земљама са највећом стопом незапослености младих у Европи.

На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се скоро 56.000 особа са завршеним факултетом, а просечно време чекања на посао је двадесет месеци.

Апсурдно, али многи дипломци имају проблем преквлаификованости, односно чињеницу да се на мало слободних места тражи слабије квалификована радна снага.

"Студент није запалио жито" 

Због тога су неопходна улагања у привреду и подстицање грана где се тражи висококвалификована радна снага. Доста је честа изјава, чак и међу политичарима, да су студенти ЕТФ-а један од највећих извозних производа Србије.

А проблем недостатка високовалификованих радника се најбоље може сагледати и на недавном примеру оживљавања смедеревске Железаре, када није постојао нико ко би умео да упали високу пећ која није дуго радила.

Да потенцијал постоји, осим пласмана на Шангајској листи, доказују и најновији успеси које су прошлог месеца остварили студенти Правног факултета, Математичког факултета и Факултета политичких наука на престижним светским и европским такмичењима.

Проблем је што се подршка таквим студентима завршава на похвалама, честиткама и пар дана медијске пажње.

Реформа предуго траје, а веома је важно да се у систему образовања предузму конретни кораци, јер највећи терет подносе студенти.