Времеплов (3. април 2013)

Немачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс умро је у Бечу 3. априла 1897. године. Брамс је каријеру започео као пијанистички виртуоз, а након познанства са Кларом и Робертом Шуманом, афирмисао се као композитор и диригент. У обликовању и техници, Брамс полази од класичног и барокног наслеђа, стављајући тежиште на дотераност форме, мада је његов музички израз у основи романтичарски. У његовом опсежном опусу заступљене су све инструменталне и вокалне врсте, изузев опере. Најпознатије су његове симфоније, клавирски концерти, виолински концерт, камерна музика, хорске композиције и соло - песме. Светску славу доживео је "Немачким реквијемом". Остваривши синтезу класичних и романтичарских елемената, Брамс је, посебно у области камерне музике и соло - песме, постао узор који су следили композитори попут Регера, Шенберга, Хиндемита... Занимљиво је поменути и Брамсово познавање неких наших народних песама, које је имао прилике да прочита у Вуковом преводу на немачки "Српских народних песама". Из те збирке компоновао је три песме: "Девојка ружици", "Девојка и лице" и "Девојка на градским вратима".

На данашњи дан 1903. године у Београд је стигао први путнички аутомобил. Путницима који су се тог 3. априла 1903. године нашли на Железничкој станици у Београду застао је дах када је из једног од транспортних вагона искрцан аутомобил, први који се појавио у Београду и Србији. Овај датум узима се као почетак аутомобилизма код нас. Аутомобил је стигао из Беча, а купио га је за 12.000 круна рентијер из Београда Божидар Радуловић. Ауто марке "неселсдорфер", са водом хлађеним двоцилиндричним боксер мотором, имао је 3.1 литар, 3 вентила по цилиндру и 12 коња. Произведен је у фабрици вагона у Копривници, у Чешкој, данас фабрика аутомобила "Татра". У пратњи аутомобила дошао је и возач, који је у Београду остао 45 дана и обучио првог српског шофера, касније и механичара Сретена Костића. Седамнаест дана касније, у Београд је стигао и други путнички аутомобил. Политика је тим поводом упутила апел, први на овим просторима, за заштиту животне средине, јер су новопридошла саобраћајна средства ослобађала издувне гасове и правила буку, незабележену до тада у Београду.

Славни амерички позоришни и филмски глумац Марлон Брандо рођен је на данашњи дан 1924. године. Брандо је каријеру започео као позоришни глумац на Бродвеју, али су му светску славу донеле филмске улоге "младих гневних људи" педесетих година. Све је почело филмом "Трамвај звани жеља" Елије Казана, у коме му је партнерка била неприкосновена Вивијен Ли. Исти редитељ поверио му је главну улогу вође устанка мексичких сељака у филму "Вива Запата", за који је добио награду у Кану. Први "Оскар" добија за улогу Тери Малоја у Казановом филму "На доковима Њујорка". Следили су затим филмови: "Дезире", "Бал проклетих", "Побуна на броду Баунти", "Последњи танго у Паризу", "Апокалипса данас"... За улогу Дон Вита Корлеонеа у "Куму", 1973. године, награђен је "Оскар"-ом, који је одбио да прими у знак протеста против политике САД према Индијанцима.

Југословенско драмско позориште почело је са радом 3. априла 1948. године. Прве пробе Југословенског драмског позоришта, за које сведоци кажу да су биле чаробне и поетске, одржаване су у простору напуштене цркве на Бајлонијевој пијаци, док се још градила позоришна кућа на Цветном тргу. Први пут се завеса подигла 3. априла 1948. године, када је изведена премијера "Краља Бетајнове" Ивана Цанкара, у режији Бојана Ступице. У главним улогама наступили су Марија Црнобори, Бранко Плеша и Дубравка Перић. Оснивачи Југословенског драмског позоришта: Бојан Ступица, уметнички руководилац, Ели Финци, први директор ове позоришне куће, Велибор Глигорић, Милан Дединац, Мата Милошевић, Томислав Танхофер, Мирослав Беловић, Миленко Шербан, а такође и глумци свих генерација, унели су у ову кућу своје знање, дар и таленат, а позоришној уметности уопште смисао, дубину и идеју којом се надахњују генерације љубитеља позоришне уметности. Деценијама је ово позориште угледна театарска радионица у југословенским и светским размерама.

1607. - Почело насељавање Северне Америке

1682. - Умро Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар (Севиља, 01. 01. 1618 - Севиља, 03. 04. 1682)

1783. - Рођен Ирвинг Вашингтон, амерички књижевник (Њујорк, 03. 04. 1783 - Њујорк, 28. 11. 1859)

1849. - Умро Јулијус Словацки, пољски књижевник (Кшемињец, 04. 09. 1809 - Париз, 03. 04. 1849)

1862. - Умро Џемс Кларк Рос, енглески поморски официр и поларни истраживач (Лондон, 15. 04. 1800 - Ајлсбери, 03. 04. 1862)

1903. - Рођен Михаило Стевановић, лингвиста, професор Универзитета у Београду, академик (Пипери, 03. 04. 1903 - Београд, 01. 1991)

1915. - Умрла Надежда Петровић, сликарка, професор Академије ликовних уметности у Београду, један од оснивача "Кола српских сестара" (Чачак, 12. 10. 1873 - Ваљево, 03. 04. 1915)

1920. - Умро Драгољуб Дража Павловић, историчар и политичар, професор Београдског универзитета, први председник Народне скупштине Краљевине СХС, академик (Књажевац, 16. 06. 1866 - Београд, 03. 04. 1920)

1924. - Рођена Дорис Деј (Дорис Капелхоф), америчка филмска глумица и певачица (Синсинати, 03. 04. 1924)

1930. - Рођен Хелмут Кол, немачки политичар и државник, канцелар СР Немачке (Лудвигсхафен, 03. 04. 1930)

1935. - Рођен доктор Коста М. Костић, професор Медицинског факултета у Београду (Монпеље, 03. 04. 1935 - Београд, 21. 07. 2007)

1942. - Указом усташког поглавника Анте Павелићна установљена Хрватска православна црква

1943. - Рођен Ранко Мунитић, филмски критичар и теоретичар (Загреб, 03. 04. 1943 - Београд, 28. 03. 2009)

1946. - Рођен Бранислав Милићевић - Бранко Коцкица, глумац, драматург, уметнички директор Дечјег позоришта "Пуж" (Земун, 03. 04. 1946)

1947. - Основано Југословенско драмско позориште у Београду

1950. - Рођен Небојша Кунић, музичар, члан групе "Седморица младих" (Сремска Митровица, 03. 04. 1950)

1961. - Рођен Еди Марфи, амерички филмски глумац (Њујорк, 03. 04. 1961)

1971. - Почео са радом Студентски културни центар у Београду

1977. - Ступили на снагу "Осимски споразуми" између влада Југославије и Италије о регулисању граничних питања

1984. - Први пут у програму Радио Београда емитована музика са компакт - диска

1986. - Умро Ђорђе Караклајић, диригент и композитор, музички уредник Радио Београда (Ужице, 24. 03. 1912 - Београд, 03. 04. 1986)

1991. - Умро Грејем Грин, енглески књижевник (Беркемстед, 02. 08. 1904 - Вевеј, 03. 04. 1991)

1999. - У НАТО бомбардовању срушен Мост слободе у Новом Саду и бомбардоване зграде Савезног и МУП-а Републике Србије у Београду

2003. - Државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе

2008. - Уклоњене барикаде у улици Ледра у Никозији, којима су деценијама раздвајане грчка и турска заједница у главном граду Кипра, као подстицај уједињењу острва

2008. - Умрла Нада Бјелогрлић, редитељ Драмског програма Радио Београда (Београд, 26. 09. 1925 - Београд, 03. 04. 2008)

2010. - Умро Душан Радић, композитор, професор Академије уметности у Новом Саду, академик (Сомбор,10. 04. 1929 - Београд, 03. 04. 2010)