Вршњачко насиље, знак за узбуну

Серија случајева вршњачког насиља потреса Србију - последњи случај је ученик Политехничке школе у Крагујевцу Стефан Ј, који је претучен бејзбол палицом, и чије је стање и даље критично.

Начелник интензивне неге Клиничког Центра Крагујевац Томислав Стојиљковић каже да је дечак животно угрожен и да, уз сву терапију и процедуре које су уобичајене у таквим случајевима, не може да се направи прогноза његовог стања.

Полиција је утврдила шта се догодило у кафићу преко пута школе, идентификовала је једног од нападача и за њим се трага.

Двојица мушкараца са капуљачама пришли су столу за којим је седео Стефан са другарицама. Један од њих палицом га је више пута ударио по глави и телу, а други нападач је спречио девојке да заштите младића. Када су видели да је дечак у бесвесном стању, нападачи су побегли.

Начелник полиције у Крагујевцу Иван Ђоровић каже да је један од извршилаца, пре две године, секиром напао школског полицајца и покушао да нападне и једног ученика у другој школи, и да је познат по насилничком понашању.

Ово, међутим, није усамљен инцидент вршњачког насиља. Према подацима Уницефа, 65 одсто ученика је бар једном, а четвртина је више пута била изложена неком облику насилног понашања.

За само два месеца у Србији убијен је седамнаестогодишњак код Бечеја, тешко повређен новосадски основац, док су у Костолцу шест сати тукли ученика и то снимали мобилним телефоном. Такви случајеви постављају питање безбедности деце у школи и ван ње.

Помоћник министра просвете Зоран Костић каже да су ван школе одговорне службе локалне самоуправе, а да у тој школи постоји тим за превенцију насиља, да школа има своје обезбеђење и да су деца у њој безбедна.

"Школски полицајац је указивао надлежнима у Крагујевцу, у више наврата, са више дописа и да се предузму мере, да се не точи пиће и да се појача надзор", наводи Костић.

Превенције се сетимо онда када може само да се интервенише.

Школски психолог Лидија Максић истиче да постоји читав програм радионица за млађе и старије које одељенски старешина спроводи у одељењима, који дају добре резултате и као резултат имају тренд смањивања насиља.

"Ако је конфликт виосоког интензитета, укључују се родитељи и предузимају мере да би и код куће урадили део посла. Јако је важна, уколико се сукоб понавља, психилошка процена и праћење шта се са дететом дешава у породици и да ли има и личне проблеме", каже Максић.

Вршњак на вршњака најчешће удари прво увредом, псовком, а на крају и физички. Шири се и дигитално насиље, односно узнемиравање и претње на интернету, а сваки пети основац је жртва такве врсте вршњачког малтретирања.