Главобоља од привремених пензија

У Србији само један одсто нових пензионера добија трајно решење о пензији. Због обрачуна на основу целокупног радног стажа број привремених решења је дуплиран. Ако доказа о уплаћеним доприносима нема, пензионери Фонду морају да врате вишак новца који су у међувремену примили.

Прво пензијско решење Миодраг Лазаревић је добио 96, исте године и друго, без битне промене. Деценију касније стиже му коначно решење по коме је примао већу пензију, због чега ПИО фонду, мора да врати око 300 хиљада динара. Недавно је добио и судску пресуду која тај износ са трошковима и каматама, повећава на 400 хиљада. Жалио се и Врховном суду.

"Од чега да вратим, како да вратим? Треба ми за лекове, не могу да живим. Ваљда ће у вишем суду видети ко је погрешио. Нисам уопште учествовао у томе, они су погрешили", каже Лазаревић

Миодраг је три деценије био возач ГСП али је пре тога променио неколико фирми, за које, испоставило се, на крају нема доказа о уплати стаза.

У ПИО фонду кажу да је закон предвиђао привремена решења како корисници не би били дужи период без примања.

"Ако отклонимо неке од разлога привремености, утврдимо за поједине године стаж, доносимо поново решење које може бити привремено ако нису познати сви податци", каже Момира Лалић из сектора за права осигираника ПИО фонда.

Поједини пензионери пре коначног промени и десетак привремених решења. Тренутно 260 хиљада пензионера добија привремену пензију али то не значи да ће сви морати да врате новац. Надлежни кажу да се често испостави да Фонд дугује пензионеру, али је много већи проблем када пензионер дугује.

"Фонд позива странку да се јави око договора на који начин да врати дуг. Најсигурнији начин је да се одбија од пензије, једна трећина, четвртина, како се договоримо," каже Лалић.

Најдужи рок за враћање дуга је 60 рата, а ако договор изостане онда проблем решава суд.